Ovako epidemiolog Zoran Radovanović za Sputnjik komentariše navode Asošijeted presa da su četiri zapadnobalkanske zemlje među kojima je Srbija suočene sa skokom broja novopotvrđenih slučajeva zaraze koronavirusom posle ublažavanja restriktivnih mera.
Pored Srbije, u članku AP-a pomenute su i Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija. Agencija navodi da je Srbija prešla put od veoma strogih mera zabrane kretanja do gotovo potpunog ukidanja vanrednih pravila kao i da su u Srbiji postepeno dozvoljavana masovna okupljanja sa sve većim brojem ljudi koji ne drže odstojanje od drugih i ne nose maske, iako su vlasti savetovale korišćenje zaštite na javnim mestima.
Severna Makedonija beleži rekordne slučajeve oboljevanja od samog početka epidemije, a prethodnog vikenda je vraćen policijski čas koji je ranije bio ukinut. Albanski premijer Edi Rama zapretio je ponovnim uvođenjem zabrane kretanja u ovoj zemlji zbog naglog povećanja broja novih slučajeva zaraze, optužujući građane da ignorišu preporuke zdravstvenih vlasti. Bugarska takođe obara rekorde u registrovanju novoobolelih, pa nadležni najavljuju preduzimanje krajnjih mera ukoliko bude neophodno. U Bosni i Hercegovini je tokom jučerašnjeg dana registrovano 78 novozaraženih što je najviši porast od 30. aprila, samo u Sarajevu je bilo 20 novozaraženih.
Srbi samo iz krajnosti u krajnost
„Generalno, to je naš autohtoni problem, jesmo se opustili, a razlozi su različiti. Imali smo jedan od najrestriktivnijih sistema zabrana u Evropi, a onda smo odjednom sve pustili, a SZO insistira da se mere olabavljuju jedna po jedna. Znači, tamo šestog maja trebalo je da kažemo ajde, sad ćemo da dopustimo na primer da na otvorenom prostoru bude toliko i toliko, pa onda pratite nekoliko dana i ako se ništa ne dešava, uvodite drugu meru. Zatim, hajde, može bez maski, na primer, na otvorenom, pa povećate broj ljudi koji mogu da se okupe, i tako dalje“, smatra Radovanović.
Izjave članova republičkog kriznog štaba da se ne treba toliko oslanjati na brojeve novoobolelih, Radovanović komentariše kao tačne, ali ističe da u Srbiji ponovo iskaču žarišta. On ukazuje da su univerziteti pod katancem u većini zemalja zapadne Evrope, dok smo ih mi otvorili. Tu se, kako kaže, išlo na svestan rizik da se završi semestar, ali skupovi i utakmice, to nam nije bilo potrebno.
U broju obolelih nema pravilnosti
Činjenicu da poslednjih dana broj novoobolelih ne pada i da se ne približava cifri od samo 18 pacijenata koja je registrovana prvog juna, naš sagovornik ne posmatra kao zabrinjavajuću, jer u broju obolelih nema pravilnosti.
„Pre prvog juna broj je bio znatno viši, išao je i do 144, posle toga je takođe bio preko sto. Tako da je to bila slučajnost kada je jedini put išao ispod 20. Dva puta je još bio 24, a uglavnom je bilo više. Tako da, kada bi se računalo, srednja vrednost bi bila negde oko 60, 70, u svakom slučaju preko 50. E sad, koliki je stvarni broj, videlo se kada su se vratili studenti u Beograd. Odjednom, zaražen student iz Novog Pazara, pa student iz Niša, Leskovca, raznih krajeva Srbije... Svuda tamo postoji još žarišta, bez obzira da li ih mi otkrivamo ili ne“, objašnjava epidemiolog.
Virusa će biti tokom celog leta
Pravilo prema kome je neophodno da prođe 28 dana bez ijednog obolelog kako bi se epidemija odjavila, Radovanović objašnjava formalnošću, jer se i ranije dešavalo da bolesti više nema u smislu da se javi tek po nekoliko slučajeva, pa se ljudi iznenade kada se objavi da se epidemija odjavljuje, pošto tada bolest više nije problem. Kako kaže, takav je propis.
„Mi možemo sada samo da se uzdamo da će leto da učini da polako ovaj talas zamre, ne da nestane, verovatno će celog leta biti poneki oboleli, a da li ćemo ih otkrivati, to zavisi od testiranja. Ali, to će biti uglavnom laki oblici zato što je manja količina klica koje se leti prenesu i onda po logici stvari - manje klica, lakša je bolest, to je opštepoznato pravilo“, zaključuje Radovanović.
