Prvi tekst opisuje lokaciju, drugi sadržaj blaga, a treći imena vlasnika. Zasad je dešifrovan samo tekst o sadržaju blaga.
Bealove šifre prvi put se spominju 1885. u jednom novinskom članku.
Tomas Džeferson Beale navodno je 1820-ih zakopao blago na tajnom mestu u okrugu Bedford u saveznoj državi Virdžiniji. Blago je pripadalo Amerikancu koji ga je našao u rudniku na severu Santa Fea, koji je početkom 19. veka bio španska provincija.
Beale je bio vođa grupe pustolova iz Virdžinije koji su našli rudnik zlata i srebra dok su lovili bizone. Blago su kopali 18 meseci, a Beale je trebalo da ga transportuje u Virdžiniju i da ga zakopa na tajno mesto.
Kad je zakopao blago napisao je tri teksta koja je spakovao u metalnu kutiju i 1822. godine predao ih vlasniku lokalnog hotela Robertu Morisu kojem je verovao, prenosi hrvatski Indeks.
Nakon što su prošle 23 godine, a Beale se nije vratio, Moris je otvorio kutiju. Pokušao je da dešifruje tekst, ali nije uspeo. Kutiju je pre smrti predao prijatelju koji je uspeo da dešifruje samo drugu poruku pomoću Deklaracije nezavisnosti. Prvi i treći tekst objavio je 1885.godine u novinskom članku pod imenom Džejms B. Vard.
Objava je podigla veliku prašinu i podstakla lovce na blago na potragu.
Pojedini stručnjaci sumnjaju u autentičnost članka, jer su upoređujući objavljeni članak i šifrovan pisma uočili sličnost u stilu pisanja, pa misle da su Tomas Džefereson Beale i Džejms B. Vard ista osoba. Posebno jer podatke o Bealeu nije moguće naći, ali se pretpostavlja da je to zbog toga što ne postoji popis stanovništva s početka 19. veka.
Drugi misle da je Vard želeo samo da zaradi na člancima jer ih je prodavao po 50 centi i bio siguran u dobru prodaju.
Najveće zakopano blago u istoriji Amerike do danas nije pronađeno.
