Srbija čeka ko će biti s druge strane stola

Hašim Tači izgleda neće odustati od mesta glavnog pregovarača Prištine, iako je prema ustavu privremenih institucija Kosova taj posao na vladi ovih institucija. Hoti je ranije najavio da formira pregovarački tim, dok je Tači je na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak na pitanje ko će voditi dijalog rekao da nije cilj „trka među nama, već da jedni druge dopunjujemo“.

​Ovo nije prvi put da je Tači sebi raskrčio put do pregovora, ali ostaje nejasno kako će učestvovati u tim pregovorima, ako tvrdi da se neće pojaviti u Briselu ukoliko Miroslav Lajčak ostane pregovarača EU.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da to ko će ispred Prištine voditi dijalog proizilazi iz unutrašnjih odnosa snaga.

Beograd čeka glavnog pregovarača Prištine

„Dijalog može da vodi onaj koji ima kapacitet za to, ali i moć i vlast, dakle osoba koja je kredibilna da pregovara i kasnije da ako se dođe do nekog sporazuma postignuto i implementira“, kaže Anđelković.

​Kako dodaje, da bi kosovski političari mogli sa kredibilitetom da uđu u dijalog prvo treba da sednu i zajedno postignu dogovor oko pregovaračkog tima iza koga će stajati i takozvani predsednik i vlada.

„Jedino tako imaju dovoljnu političku snagu da mogu da nekoga predstavljaju i da nešto realizuju. Nije više glavno pitanje da li pregovore vodi predsednik ili vlada, već ko je u stanju da realizuje ono što se dogovori. Za nas je, pre svega, bitno da li uopšte imaju snagu da to urade ili ne. Ili ćemo ponovo gubiti vreme“, napominje naš sagovornik.

Vašington i Brisel da ukrote Albance

Anđelković kaže da se ništa neće postići ako Beograd uđe u dijalog sa osobama koje biraju sa kim hoće, a sa kim neće da razgovaraju:

„Mislim da su adrese za nas pre svega Brisel i Vašington, jer oni moraju da ukrote Albance i da sa njima raščiste stvari, da Albanci ne postavljaju više uslove nikome. Jer ovakvo njihovo ponašanje deluje kao da nikakvog dogovora neće ni biti“.

Tači je inače svoje namere da on bude ponovo glavni pregovarač objasnio na sledeći način: Vlada će pregovarati u dijalogu, a vlada odgovara skupštini, dok predsednik, na osnovu ustavnih nadležnosti, predstavlja zemlju.