U svojoj knjizi „Parametri postameričkog svetskog poretka“ istakli ste da je namera Sjedinjenih Američkih Država da spreče realizaciju „Severnog toka 2“ pokazala da je Evropska unija za Vašington „na zadnjem mestu“, a da je za njega jačanje odnosa EU s Rusijom ─ „najstrašniji košmar“. Zbog čega se „Severni tok 2“ toliko ne sviđa SAD, kakvu on opasnost predstavlja za tu državu?
— U tako velikoj igri ne može biti mesta za emotivne pojmove kao „sviđati“. „Severni tok 2“ nije opasan samo zbog njegove ekonomske koristi, što je već mnogo puta dokazano. Taj projekat je deo velikog i dubokog procesa, jer pokazuje poverenje na ekonomskom nivou, pokazuje predvidivost i doslednost, kao i umeće da izdrži pritisak.
To je već povezano sa emocijama, jer će stvoreno poverenje dovesti do saradnje u svim ostalim oblastima. Upravo u tome je strah Vašingtona ─ u shvatanju istorijske, kulturne i ekonomske bliskosti Evrope i Rusije. Rusija je osuđena da bude drugačija, ali jednako je evropska kao Francuska, Nemačka ili Bugarska.
„Severni tok 2“ je ekonomski projekat, vrh ledenog brega, a to što se na prvi pogled ne može videti jednako je važno. Pitanje tečnog gasa je igračka za odvraćanje pažnje. Važno je pamtiti da postoje kompanije koje trguju tečnim gasom i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Rusiji.
Ne čini li Vam se da EU, bar na deklarativnom nivou, neće biti spremna za radikalno zbližavanje s Rusijom dok se ne reše pitanja Krima i Donbasa?
— EU u velikoj meri zavisi od svog atlantskog partnera, kako na ekonomskom, tako i na vojnom nivou, o tome je mnogo puta bilo reči. Unija pokušava da pronađe put najmanjeg otpora, kako bi i „i vuci bili siti, i ovce na broju“. Na praktičnom nivou, pitanje Krima je rešeno. Problem je u tome da EU ne propusti istorijski trenutak koji trenutno vidimo, odnosno upravo trenutak praktičnog preoblikovanja svetskog poretka.
Među tri svetske sile nije EU
U toj situaciji ne treba se voditi strahom, ali je to, nažalost, upravo tako. Kriza sa kovidom 19 je pokazala da EU uopšte nije tako ujedinjena, kao što je ranije bilo predstavljeno. EU nije među tri svetske sile koje će izgraditi postamerički svetski poredak. Ona može da igra vrlo važnu regionalnu, ali ne i globalnu ulogu. Rane ne leči samo vreme, već su potrebni volja i akcija, a strah nije najbolji savetnik.
Zamenik američkog državnog sekretara za politička pitanja Dejvid Hejl je govorio da Moskva koristi izvore energije kao politički instrument, kojim pokušava da podeli Ervopu. Da li ispravno shvatamo da je ruski gas u stanju da deli narode, a američki tečni prirodni gas ─ da ih ujedinjuje?
— Ponovo se vraćamo velikom problemu SAD, o kojem smo govorili kada smo pominjali „Severni tok 2“. Ne deli gas narode, već nametanje svoje volje drugim zemljama.
Nova opozicija: „SAD ─ svi ostali“
Upravo je to dovelo do stanja u svetu u kojem smo svedoci nove opozicije: „SAD-svi ostali“. Istoriji su poznate različite vrste suprotnosti: Istok-Zapad, varvarstvo-civilizacija, demokratija-komunizam i tako dalje, ali sumnja i nepoverenje u jednu državu stvorili su opoziciju „SAD-svi ostali“. Oni su sami za to krivi — zbog odsustva mudrosti njihove elite, zbog svih konfliktnih zona i lokalnih sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp naziva proteste u SAD terorističkim aktima, a rejting mu pada. Smatrate li da će ga aktuelni protesti koštati „predsedničke fotelje“?
— Godinama unazad u SAD su mogli da se vide brojni primeri svih vrsta rasne diskriminacije ─ protiv Afroamerikanaca, Hispanoamerikanaca, čak i protiv belaca. Tamo je problem dublji ─ socijalni, čak i administrativni. Bilo je pitanje vremena kada će doći do eksplozije. Pritom, ova eksplozija neće biti jedina, sada će se SAD suočiti sa serijom povezanih problema. Bio je potreban katalizator, a pokazalo se da je to virus korona, koji je najpre ograničio društvo u prostoru, a zatim smo videli nešto slično fizičkom zakonu: ako balon s vazduhom stavimo u vodu, a zatim ga pustimo, ona će ga izbaciti na površinu.
Što se tiče šansi Trampa (da ostane u „predsedničkoj fotelji“), smatram da će u ovakvom trenutku iskušenja, kolektivna psiha preferirati pouzdanost poznate uprave ─ bez obzira na njene nedostatke, u odnosu na rizik da se suoči sa novim, još većim haosom.
Pročitati još:
