Borbu Frikonoove supruge da se priznaju uzroci njegove smrti, poznati francuski nedeljnik „Marijan“ opisao je kao „bitku obične građanke protiv zaslepljene etatističke mašine“, prenose „Novosti“.
„Rak francuskog žandarma, poslatog na Kosovo posle bombardovanja NATO, pripisan je radioaktivnosti osiromašenog uranijuma iz projektila snaga koalicije koji su korišćeni protiv Srba 1999.“, piše francuski list.
Loret Frikono je vodila proces protiv Ministarstva vojske četiri godine pred sudom, da bi konačno uspela da dokaže razlog smrti njenog muža.
„Imala sam sreću da me je podržala ekspert koji radi u Evropskom sudu i zbog toga smo dobili proces. Želela bih, iako mi to nije bio cilj na početku, da ljudi postanu svesni da ima onih koji su umrli od raka, a da nikad nisu saznali razloge“, - poručila je Frikono, koju je zastupala sudija Veronik Raše Darfej iz Nanta.
Frikono je pozvala francusko Ministarstvo vojske i Žandarmeriju da „pokažu uljudnost i ne primoravaju porodice da idu u sudske procese, misleći da će odustati jer nemaju dovoljno dokaza“.
Anri Frikono je u Kosovskoj Mitrovici u sastavu Kfora boravio šest meseci tokom 2000. godine u okviru istražne jedinice, preneo je magazin „Glas žandarma“, koji je i objavio da će ime preminulog žandarma biti uvršteno među zaslužne žrtve. Revija piše da je tokom boravka na Kosovu bio smešten u bivšoj srpskoj kasarni koja je prethodno bila bombardovana.
Loret Frikono ističe da je njen suprug bolove u nozi počeo da oseća godinu dana pre smrti.
„Ispostavilo se da mu je bilo zahvaćeno celo telo i da je za njega već bilo kasno. Umro je u mukama“, potresna je ispovest udovice.
„Glas žandarma“ takođe naglašava da su njenu sudsku borbu podržali Nacionalno profesionalno udruženje vojnika žandarmerije i Nacionalna unija penzionisanih žandarma. Loret Frikono je, takođe, dobila i pravo na penziju, koju su joj prethodno odbili Ministarstvo vojske i Sud za vojne penzije u Renu.
Ime Anrija Frikonoa biće upisano na velikom spomeniku stradalim Francuzima u spoljnim akcijama, koji je prošle godine inaugurisao predsednik Emanuel Makron u parku Andre Sitroen u pariskom 15. arondismanu. Takođe, njegovo ime biće uklesano i na spomenicima u mestima Lokmarijake i Sabl d'Olon, gde je živeo i gde je rođen.
Uticaj osiromašenog uranijuma i oboljevanje vojnika iz sastava međunarodnih snaga dve decenije teme su i u Italiji. Više stotina pripadnika misije na KiM po povratku kući obolelo je od malignih bolesti, a procenjuje se da je od posledica karcinoma više od 350 njih umrlo. Da postoji veza između izlaganja osiromašenom uranijumu na KiM i malignih bolesti, utvrdila je istražna komisija italijanskog parlamenta, a isti zaključak u presudama imali su i italijanski sudovi, koji su presuđivali po tužbama porodica umrlih vojnika za naknadu štete.
Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, bačene tokom bombardovanja 1999. godine, bile su i tema u okviru Sputnjikovog ekskluzivnog video serijala 20 godina od NATO agresije
Pročitajte još:
