Ime su dobili po tome što slično insektu bogomoljki imaju par grudnih ekstremiteta kojima poput boksera zadaju munjevit i snažan udarac.
Najsloženiji optički aparat u životinjskom svetu
Oči rakova bogomoljki postavljene su na „stalke“ i mogu se nezavisno pomerati jedno u odnosu na drugo. Složene su, tipično zglavkarske i svako oko se sastoji od 10.000 zasebnih omatidija (faceta) poređanih u dva poluloptasta niza koji su odvojeni središnjom trakom. „Polulopte“ su zadužene za registrovanje oblika i pokreta dok su „trake“ zadužene za percepciju boje.
U traci, sukcesivno su poređani nizovi fotoreceptorskih ćelija koje sadrže različite tipove pigmenta koji reaguju na različite talasne dužine. I dok ljudi u mrežnjačama imaju tri vrste receptora za boje, rakovi bogomoljke ih imaju 12, pri čemu je svaki podešen za drugu boju. Takođe, uočavaju i ravan polarizovane svetlosti.
Pitanje koje ostaje otvoreno je: čemu mu služe svi ti receptori?
Naučnici veruju da to ima veze sa njihovim „bokserskim veštinama“. Moguće je da ovaj sistem služi za prepoznavanje boja, što im pomaže da donesu brzu odluku da li da izvedu svoj siloviti napad, prenosi „Nacionalna geografija“.
Udarac ove životinje može biti smrtonosan
Osim što imaju neverovatan optički aparat, veoma su opasni.
Po građi tela dele se na „kopljanike“ i „batinaše“, a oba imena zaradili su zbog načina na koji napadaju.
„Kopljanici“ mogu zadati fatalne povrede i potencijalnim predatorima mnogo većima od sebe, a plen ubijaju nabadanjem i sečenjem. „Batinaši“ se pretežno hrane školjkama i rakovima čiji oklop polome sa lakoćom — njihova klešta pri udarcu imaju energiju ekvivlentnu malokalibarskom metku (22LR).
Hrane se praktično svim životinjama koje mogu da savladaju — crvima, rakovima, školjkama, ribama.
Jedna vrsta ovih rakova živi i u Mediteranu, ali je daleko neuglednija u odnosu na šarene i živopisne australijske.
Pročitajte još:
