Za pet godina Rusija je značajno povećala svoje rezerve zlata. Ispravnost ove strategije je postala očigledna tokom krize: čak i pored valutnih intervencija za podršku rublje, Banka Rusije je zahvaljujući rastućim cenama plemenitih metala zadržala zlato i devizne rezerve.
Zlato ne rđa
U martu i aprilu Centralna banka je potrošila 6,6 milijardi dolara, prodavajući 250-300 miliona dnevno. Kao rezultat toga, rublja je pala za 20 posto, što je malo s obzirom na činjenicu da su cene nafte pale gotovo trostruko. Prema proračunima analitičara „Gasprom“ banke, bez valutnih intervencija, dolar bi do početka maja vredeo više od 110 rubalja.
Istovremeno, vrednost zlatnih rezervi u međunarodnim rezervama Banke Rusije porasla je u aprilu zaključno sa 1. majem, za šest milijardi, na rekordnih 126 milijardi.
Početkom januara, Centralna banka je imala 554,4 milijarde dolara, 15. maja 562,9 milijardi. Samo u drugoj nedelji maja, zlatne rezerve su se povećale za 500 miliona.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Rusija je 2018. godine kupila 274,3 tone zlata, 2019. godine 158,1, a 2020. godine 28 tona. Stručnjaci kažu da je kupovina zlata u potpunosti opravdana. Danas rezerve plemenitih metala obezbeđuju stabilnost deviznih rezervi, a uz to donose i značajan prihod.
Ove nedelje se zlatom trgovalo po najvećoj vrednosti od 2012. godine: više od 1750 dolara za uncu. Analitičari su sigurni da to nije granica budući da je plemeniti metal najpouzdaniji instrument za ulaganje u krizi.
Istovremeno, poverenje investitora u tradicionalni zaštićeni aktiv, državne obaveznice SAD, brzo opada. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, u martu su strani vlasnici državnih obaveznica rasprodali hartije od vrednosti za rekordnih 256 milijardi dolara.
Tako se Saudijska Arabija oslobodila američkih obaveznica za 25,3 milijarde, Brazil za 21,5, Indija za 21, Tajland za 9,5.
Banka Rusije koja je 2018. godine prodala gotovo celokupan paket državnih obaveznica na tržištu, trostruko je smanjila preostalo — sa 12,58 milijardi na 3,85. To je manje od jednog procenta međunarodnih rezervi zemlje.
Zbogom dolaru
Smanjujući udeo američkih aktiva u rezervama, centralne banke polako ali sigurno oduzimaju dolaru status svetske rezervne valute. Što je i razumljivo: u borbi protiv koronavirusa Vašington preplavljuje ekonomiju neosiguranim novcem.
Prvo je pandemija Kovid-19 izazvala porast potražnje za dolarom u drugim zemljama, i američke Federalne rezerve su odštampale mnogo novca za inostrano tržište. Zatim je zbog zaustavljanja američke ekonomije tokom karantina došlo do deficita novca na domaćem tržištu, koji je takođe morao da se nadoknadi štampanjem novca.
Pored toga, FED je snizio svoju kamatnu stopu na nulu, a Donald Tramp traži da regulator skroz pređe u negativnu zonu. Prema mišljenju eksperata, to će neminovno dovesti do devalvacije američke valute.
Nakon toga će uslediti devalvacija dolarskih aktiva i haos na međunarodnim tržištima, slično kao kriza sedamdesetih kada je Vašington odustao od zlatnog standarda.
Da bi smanjile rizik, sve više zemalja pokušava da u spoljnoj trgovini zameni dolar drugim valutama. Pre svega je reč o državama koje nisu spremne da prihvate Trampov princip „Amerika iznad svega“. Ovde dalji tok događaja diktira BRIKS.
Prema podacima Federalne carinske službe, udeo dolara u plaćanjima Rusije sa Indijom i Kinom prošle godine opao je za četvrtinu: sa 73 posto na 49 posto, a plaćanje nacionalnim valutama se povećalo sa 19 posto 2018. godine do 28. posto 2019. godine. Rublja predstavlja 14 posto trgovine Rusije sa zemljama BRIKS — šest procentnih poena više nego u 2018. godini.
Rast nacionalnih valuta u međunarodnim plaćanjima
Analitičari su uvereni da će udeo nacionalnih valuta, zasnovan na ogromnim zlatnim rezervama centralnih banaka, u međunarodnim plaćanjima brzo rasti. Nije slučajno što su prošle godina najveći kupci plemenitih metala, pored Rusije, bile Kina i Indija.
Peking je prema podacima Svetskog saveta za zlato, od januara 2019. godine povećao svoju zlatnu rezervu za 105,9 tona, a Delhi za 41,4. Ukupno, prema procenama Svetskog saveta za zlato, centralne svetske banke su prošle godine kupile 651 tonu plemenitih metala. Ovo je rekord za 49 godina.
Stručnjaci ističu: povećanje zlatnih rezervi ukazuje na put za dalje smanjenje ulaganja u američke obaveznice i, shodno tome, upotrebu dolara u međunarodnim plaćanjima.
U izveštaju investicione banke „Džej-pi Morgan čejs“ je navedeno da se pokretač ekonomskog rasta kreće u pravcu Azije. U narednim decenijama će dominacija SAD i dolara u globalnoj ekonomiji biti zamenjena sistemom u kome Azija dominira.
To znači da će dolar pojeftiniti u odnosu na druge valute i zlato. Statistički podaci pokazuju da su Rusija, Kina i Indija u potpunosti spremne za takav razvoj događaja.
