Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen, koja je pre izbora na tu funkciju bila nemačka ministarka odbrane, odobrila je pokretanje procedure protiv Nemačke zbog kršenja evropskog zakonodavstva.
Komentarišući ovu vest i spor između EU i nemačkog Ustavnog suda, dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević za Sputnjik kaže da je ovaj slučaj samo potvrdio da u EU odnos evropskog prava i nacionalnog prava nije jasno definisan.
Nemica izvodi Nemačku pred sud
On dodaje da, trenutno, niko u Nemačkoj, pa ni u Briselu nije siguran šta bi moglo dalje da se dogodi u ovom slučaju, do koga je došlo nakon što je 5. maja Ustavni sud Nemačke ocenio da nemačka savezna vlada i sam Bundestag nisu dovoljno učinili da kontrolišu način na koji je odlučeno da ECB otkupljuje državne obveznice.
Reč je o otkupu državnih obveznica u okviru takozvanog kvantitativnog popuštanja, mere koju je evrozona preduzela kako bi pomogla privredni rast svojih članica nakon globalne finansijske krize iz 2008-2009. godine.
„Jedan od osnivača desničarske Alternative za Nemačku je zapravo tužio nemačku vladu Ustavnom sudu i sud je posle duge procene odlučio da traži objašnjenje od ECB na koji način su otkupljivali obveznice. Cilj nemačkog Ustavnog suda je da nakon dobijanja objašnjenja zaključi da li je sve rađeno u skladu sa zakonom i da li su nemački interesi bili zaštićeni. Ukoliko to ne bude slučaj, sud će da naloži Bundesbanci, nemačkoj Centralnoj banci, da više ne otkupljuje obveznice u ime Evrospke centralne banke“, precizirao je Radičević.
Ustavni sud kao papa za Nemce
Budući da je, kako kaže, Ustavni sud za Nemce ono što je papa za katoličke vernike, to je izazvalo prilične reakcije u samoj Nemačkoj, ali i prebacilo loptu u dvorište EU.
On napominje da je Evropski sud pravde već saopštio da jedino on ima nadležnost da procenjuje zakonitost rada evropskih institucija, pa i ECB, a da je EK zapretila pokretanjem prekršajnog postupka. To znači da bi, ako se problem ne razreši, EK mogla da tuži Nemačku pred Evropskim sudom pravde i da pokrene prekršajni postupak protiv Nemačke, objašnjava sagovornik Sputnjika.
„Suštinski, to je prvi put da je jedna odluka Ustavnog suda Nemačke uzdrmala temelje EU. Za reakciju Ursule fon der Lajen, njenu pretnju tom najtežom kaznom, koju u EU zovu nuklearnom opcijom, da tuži jednu državu-članicu pred Sudom pravde EU postoje dva razloga. Jedan je da mora da dokaže da nije popustljiva prema Nemačkoj“, kaže Radičević.
Htela je, kako dodaje naš sagovornik, da pokaže da te prekršajne procedure podjednako lako može da pokreće protiv rodne Nemačke, kao što su pokrenute i protiv Poljske i Mađarske. Pojedini poljski ministri su, kaže on, već reagovali dajući za pravo nemačkom Ustavnom sudu, ocenivši da EU ima previše nadležnosti.
Za ovakvu retoriku Nemice na čelu EK on vidi još jedan razlog.
„Ona je oštro reagovala zato što vlast u Berlinu nije saglasna sa ovom odlukom Ustavnog suda i suštinski ne namerava ništa previše da uradi. Planiraju da ta pravnička debata, eventualno, dovede do nekih promena, ali ne do suštinskih, kakvo je odustajanje od kupovine obveznica“, ističe dopisnik iz Nemačke.
On objašnjava da je to posebno važno zbog najnovijeg paketa pomoći privredi evrozone ugroženoj pandemijom korona virusa, zbog čega će takođe pod određenim uslovima biti otkupljivane državne obveznice.
Začarani krug
Centralna banka Nemačke još nije prestala da ih otkupljuje, pošto je Ustavni sud ECB dao rok od tri meseca da obrazloži program otkupljivanja državnih obveznica. Tek posle toga će Ustavni sud Nemačke da donese konačnu odluku, napominje Radičević.
Pravnički gledano, ističe sagovornik Sputnjika, napravljeno je pravo zamešateljstvo, gde ECB treba da odgovara jednom nacionalnom ustavnom sudu, a ne evropskom sudu, a s druge strane, kada i ako EK i tuži Nemačku, ona neće tužiti Ustavni sud, nego nemačku vladu, odnosno državu. Pritom, nemačka vlada ne može ništa da naloži nezavisnoj instituciji kakva je Ustavni sud, pa tako ni da utiče na to hoće li Bundesbanci onemogućiti dalji otkup obveznica u ime ECB.
Nemačka je, kako ocenjuje, u začaranom krugu, u kome bi vlada da ispuni ono što od nje očekuju iz Brisela, ali to ne može da učini. Trenutno niko u Nemačkoj, pa ni u Brisleu nije siguran šta bi dalje moglo da usledi, kaže Radičević za Sputnjik.
