Pojavom koronavirusa došlo je do "eksplozije" informacija u medijima, navodi Psypost".
Nesigurna priroda pandemije dovodi do stalnih novosti koje utiču na svakodnevni život i često izazivaju anksioznost. Autor studije Šerman A. Li želeo je da istraži obrasce razmišljanja koji se odnose na kovid 19 i da utvrdi kada ti obrasci postaju zabrinjavajući.
Li je ispitao kako opsesija koronavirusom utiče na psihu čoveka i zaključio da to dovodi do psiholoških problema poput suicidnih ideja, konzumiranja alkohola ili droga, psihičkih kriza, krajnje beznadežnosti i anksioznosti.
Studija je ispitala podatke dva uzorka i to muškaraca i žena iz Sjedinjenih Američkih Država. Prvi uzorak prikupljen je od 11. do 13. marta i uključivao je 775 odraslih osoba - starosti 30 godina. Drugi uzorak prikupljen je od 23. do 24. marta i činilo ga je 398 odraslih osoba - starosti 32 godine, prenosi portal Kliks.
Li je analizirao podatke i identifikovao četiri obrasca preteranog razmišljanja o kovid 19. Statističkim analizama utvrđeno je da su četiri obrasca bila vrlo pouzdana i korišćena su za utvrđivanje opsesije o kovid 19. Učesnici studije su uglavnom navodili:
"Bio sam uznemiren, jer sam mislio da sam se možda zarazio koronavirusom", "Imao sam uznemirujuće misli da određeni ljudi koje sam vidio mogu da imaju koronavirus", "Nisam mogao prestati da razmišljam o koronavirusu" i "Sanjao sam koronavirus".
Li objašnjava: "Razuman nivo razina pažnje i razmišljanja o informacijama o kovid 19 može pomoći ljudima da ostanu na sigurnom tokom krize, ali previše uznemirujućeg razmišljanja o ovoj zaraznoj bolesti može biti veoma opasno".
