Naime, u skandinavskim zemljama je broj umrlih znatno niži od proseka, dok je u balkanskim, među koje spada i Hrvatska, takođe zabeležen relativno nizak broj mrtvih. Suprotno tome, pandemija kovida 19 teško je pogodila severnu Italiju, Španiju i američku saveznu državu Njujork, prenosi portal „Buka“.
Određene genetske karakteristike utiču na nivo pandemije kovida 19, zaključili su stručnjaci s Genta, koji su objasnili kako su otkrili očitu vezu između gena ACE1 i kovida 19, piše „La libre“.
Belgijski naučnici su ustanovili da što više stanovnika neke zemlje ima D polimorfizam gena ACE1, na tom području je zabeleženo manje smrtnih slučajeva od kovida 19.
Polimorfizam je pojam koji u genetici opisuje pojavu više varijanti istog gena unutar jedne populacije.
„Što više idemo prema istoku Evrope, to je češći polimorfizam D gena ACE1. To korelira s ozbiljnošću pandemije korona virusa, odnosno vidimo da se epidemija kovida 19 smanjuje kako prelazimo iz zapadne u srednju i istočnu Evropu“, objasnio je mikrobiolog i imunolog Joris Delanghe sa Univerziteta Gent.
Stručnjaci smatraju da se ovim oblikom polimorfizma gena ACE1 može objasniti do 41 odsto razlike u nivoima pandemije među zemljama. Nakon što su uporedili podatke o učestalosti polimorfizama među stanovnicima 25 zemalja Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike s podacima Univerziteta Džons Hopkins o broju infekcija i smrtnih slučajeva u tim zemljama, otkrili su očitu povezanost između polimorfizma D gena ACE1 i jačine pandemije.
Pročitajte još:
