„Smrtnost od gripa se nalazi u korelaciji sa rastom podrške desnim ekstremistima“, navodi se u istraživanju Kristijana Blikla, ekonomiste banke.
Autor objašnjava rast popularnost desnog ekstremizma time što je u gradovima sa najvećim brojem smrtnih slučajeva primetno smanjenje rashoda na socijalne nužde.
„Ta zavisnost ostaje, čak i kada uzmemo u obzir nacionalni i religiozni sastav, ranije podatke o podršci ultradesnici, nivo nezaposlenosti i druge lokalne karakteristike koje, kako se pretpostavlja, osiguravaju rast podrške ekstremista. Smrtnost koja je izazvana pandemijom gripa 1918-1920. godine ozbiljno je uticala na formiranje nemačkog društva“, kaže se u izveštaju.
Po mišljenju autora, pandemija je posebno uticala na formiranje pogleda omladine i stvaranje netrpeljivosti prema strancima.
„Mi sa oprezom interpretiramo rezultate istraživanja. Ipak, smatramo da su oni novi dodatak postojećoj debati oko dugoročnih efekata pandemije“, zaključuje se u izveštaju.