Međutim, ključno je pitanje da li bi to bilo sigurno, s obzirom na to koliko se malo zna o virusu?
Novi izveštaj naučnika koji bi uskoro trebalo da bude objavljen u SAD, procenjuje koliki je rizik prenosa zaraze unutar dva metra.
Šta nauka kaže o dva metra
Svetska zdravstvena organizacija kaže da je udaljenost od jednog metra sigurna, dok neke zemlje predlažu metar i po, a Britanija čak dva metra, prenose „Novosti“.
Takođe, što duže vremena provodite u neposrednoj blizini sa zaraženom osobom, imate veće šanse da dobijete virus.
Zato vlasti u Velikoj Britaniji savetuju da je tamo gde je kontakt licem u lice od presudnog značaja, on ne sme biti duži od 15 minuta. Mnogi naučnici se slažu sa tim i ističu da bi merenje vremena koje ste proveli u blizini potencijalno zaražene osobe moglo biti od ključnog značaja, čak više nego sama udaljenost.
Ko je uopšte odredio razdaljinu od dva metra
Iznenađujuće, ovo pravilo potiče još iz 30-ih godina prošlog veka, kada su naučnici utvrdili da će kapljice tečnosti koje se ispuštaju kijanjem ili kašljanjem brzo isparavati u vazduhu ili će zbog sila gravitacije padati na zemlju. A većina tih kapljica, smatrali su, letela bi u krugu od dva metra.
Zato se neprestano ističe da su najveći rizici za prenos korona virusa prilikom kijanja, kašljanja ili ako dodirnete zaraženu površinu, pa lice.
Ali, šta ako to zapravo ništa ne znači?
Ipak, sve bi ovo moglo da padne u vodu nakon navoda pojedinih istraživača i rezultata studija, u kojima se navodi da se korona virus ne mora prenositi samo kapljičnim putem, već i kroz vazduh sitnim česticama koje i do dva sata mogu živeti u aerosolu!
Naime, RNK korona virusa SARS-KoV-2 pronađen je u sitnim kapljicama u dvema bolnicama u Kini, a naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu da li se virus, dakle, može preneti i zaraziti ljude i na ovaj način.
Kako dokazi ukazuju da se novi korona virus može širiti vazduhom, istraživači su identifikovali genetske markere virusa u vazduhu i kapljicama malog prečnika, čak i na 1/5000 milimetara. Iako se ovo potvrdilo samo u laboratorijskim uslovima, naučnici dalje istražuju da li je moguće i u realnim uslovima.
Rezultati studije objavljene prošle nedelje u časopisu „Pripoda“, pokazuju da čestice male veličine koje se oslobađaju disanjem mogu ostati u vazduhu, što znači da se virus može preneti i udisanjem.
„Čestice će biti suspendovane u vazduhu najmanje dva sata“, objašnjava profesorka Linsej Mor i dodaje da je to snažan pokazatelj potencijalnog prenosa i putem vazduha.
Ako je to slučaj, onda bi vetar mogao da nosi virus na mnogo veće udaljenosti i od dva metra.
Pročitajte još:
