„Povratak izbeglica u Siriju zavisi od ozbiljne međunarodne odluke i nije ograničena posetom predsednika Libana Siriji. Međutim, međunarodna zajednica nemarno koristi to pitanje“, izjavio je Aun.
Aun je istakao da postoji težnja da se ostavi „mina“ u vidu izbeglica u zemljama susednim Siriji, čak i u slučaju da to dovede to podrivanja društva, bezbednosti i ekonomije zemalja poput Libana. On je dodao da ne postoji želja da se podeli odgovornost za izbeglice s tim zemljama, bez obzira na velike mogućnosti kojima raspolažu mnoge zemlje Evrope i SAD.
Libanski lider je rekao da Rusija i Liban imaju sličan stav po pitanju sirijskih izbeglica.
„Liban i Rusija održavaju kontakte po pitanju povratka Sirijaca kući, posebno nakon predloga Rusije, čija je namena da doprinese njihovom povratku u Siriju. Nažalost, taj predlog se susreo sa otporom na međunarodnom nivou. S tim u vezi, atmosfera u Libanu se zaoštrila“, pojasnio je Aun.
Prema rečima Auna, zapadne zemlje ometaju povratak Sirijaca kući pod izgovorom konačnog političkog rešenja sirijske krize, koje će se, navodno, dogoditi „ne tako brzo“. On je dodao da će to dovesti do katastrofalnih posledica po Liban.
Libanski predsednik smatra da će zajedničkim naporima Rusija i Liban uspeti da prevaziđu suprotstavljanje Zapada i dodao da palestinske izbeglice koje žive u Libanu čekaju političko rešenje u svojoj zemlji preko 75 godina.
Stanovništvo Libana čini četiri miliona ljudi, a pored toga u zemlji živi dva miliona izbeglica iz Sirije i 600.000 Palestinaca.
