Institucije Bosne i Hercegovine svoju odluku su obrazložile time da „strane vojne sile, ne mogu da uđu na teritoriju BiH bez saglasnosti.“ Ova izjava usledila je tri dana pošto je ambasada Rusije u Sarajevu, kojoj se Čović obratio, prosledila zahtev Ministarstvu spoljnih poslova BiH, tražeći dozvolu ulaska za 24 člana tima i pet vojnih ABHO vozila za dekontaminaciju i dezinfekciju, radi pružanja pomoći bolnici u Mostaru.
Saglasnost za ulazak ruskog tima, koji je prethodnih nedelja pomagao Srbiji i Republici Srpskoj u suzbijanju korona virusa u petak, međutim, nije dao ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić, ali ni Predsedništvo BiH.
Federacija: Rusi su krivi za sve
Zamenik ministra odbrane Bosne i Hercegovine Mijo Kresić, faktički je demantovao svog šefa i za Sputnjik rekao da niti Ministarstvo odbrane, niti Predsedništvo BiH nemaju nadležnost da se bave ovim stvarima jer je reč o - humanitarnoj misiji.
„Nije ulazak ruskih medicinara nešto što ne treba da se desi. Ulazak bi trebalo da im se dozvoli. Mislim da su ovde svesno napravljene neke proceduralne pogreške. "Ovde se radi o klasičnoj međunarodnoj pomoći koju jedna država želi da pruži BiH. Mislim da je po istoj proceduri koja je napravljena pre nekoliko nedelja za Banjaluku, trebalo da se sprovede i ova sada,“ kaže Kresić.
Po njegovim rečima, ovo nije prvi put da strana vojska ulazi na tlo BiH radi humanitarne pomoći podsećajući na 2014.godinu i poplave. Kako kaže, ovaj zahtev je trebalo da ide preko Ministarstva za civilne poslove do Koordinacijskog tela za zaštitu i spašavanje, i to je jedina procedura.
Pogrešna adresa: slučajnost ili ne
„Ministarstvo spoljnih poslova koje vodi dr Bisera Turković trebalo je da uputi zahtev na ovo telo, koje je jedino nadležno za prihvatanje međunarodne pomoći. Ovde je ministarka spoljnih poslova jednostavno, poslala na pogrešnu adresu zahtev, i od pogrešnih institucija zatražila mišljenje. Jer ponavljam, i Predsedništvo i Ministarstvo odbrane su pogrešne adrese,“ naglašava naš sagovornik.
Da li je ovo namerno urađeno kako bi se blokirala pomoć Rusije Mostaru, i ulazak u Federalni deo BiH, naš sagovornik kaže da ne može da potvrdi, ali ni da demantuje.
„Procedura je jasna. Mi imamo okvirni zakon o zaštiti i spašavanju koji je jasno definisao nadležnosti u stanju prirodne i druge nesreće,“ napominje Kresić, ističući da je u dva mandata bio na čelu Koordinacijskog tela i da odlično poznaje tu proceduru."
Kresić još ne zna da li će zahtev Dragana Čovića doći do prave adrese, što bi omogućilo ruskim humanitarcima da uđu u Federaciju BiH, to jest, Mostar i urade posao za koji su nadležni.
Radončić: ruski zahtevi različiti
Inače, Direkcija za koordinaciju policijskih tela BiH dostavila je Graničnoj policiji plan eskorta/pratnje ruskog humanitarno- medicinskog konvoja. Ali, taj plan je povukla, jer ministarstvo sigurnosti BiH, koje vodi Fahrudin Radončić, nije dostavilo i saglasnost Graničnoj policiji za ulazak ruskog konvoja u BiH.
Povodom svega oglasio se i ministarstvo sigurnosti saopštivši da Ambasada Ruske Federacije u BiH, u noti prema Ministarstvu spoljnih poslova BiH, uopšte nije navela da se radi o osoblju sa vojnim činovima i o vojno-medicinskoj opremi.
„Međutim, drugi zahtev, odnosno nota Ambasade Ruske Federacije u BiH sadržava znatno detaljniji spisak vojno-tehničkih sredstava, imena i prezimena medicinskog tima, ali i njihove vojne činove. To je značilo da Ministarstvo spoljnih poslova BiH, za razliku od ranijeg sletanja i dolaska u Banja Luku, to više nije moglo da označi kao humanitarno delovanje,“ ističe Radončić.
Čović se žalio na manjak ruskog uticaja
Bosanski mediji, inače pišu, i da jedinicom koja je trebalo da dođe u Mostar komanduje general-major Mihail Černišov, načelnik hemijske, biološke i radijacijske zaštite Zapadnog vojnog okruga čije je sedište u Sankt Petersburgu.
General Černišov je, podsećaju, tokom aprila boravio u Beogradu gde se sreo sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a sastanku je prisustvovao i bivši ruski ambasador u BiH, a sada ambasador te države u Srbiji - Aleksandar Bocan Harčenko.
Prilikom nedavnog dolaska ruskih snaga u Banjaluku rečeno je da dolazi „grupa vojnih stručnjaka-lekara, sa specijalnom tehnikom“, koja će omogućiti dezinfekciju prostora i zgrada što bi trebalo omogućiti sprečavanje širenja zaraze. Bosanski mediji, naglašavaju i da ne treba zaboraviti da se u ovakvim situacijama obično šalju pripadnici Vojno-obavještajne službe (GRU) i da bi njihovo prisustvo u RS moglo biti i subverzivno-obaveštajnog karaktera.
Ujedno i podsećaju na intervju koji je za ruski dnevni list „Rossiyskaya Gazeta“, dao predsedavajući Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Čović, u kome je rekao da u Bosni i Hercegovini „nažalost ima vrlo malo ruskog uticaja“.
