Naime, zemlje na južnom delu Zemljine polulopte beleže relativno malu smrtnost. Neki će reći da je razlog činjenica da se virus kasnije proširio na te zemlje, ali kako vreme prolazi, tako je argumentacija za tu teoriju sve „tanja“. Naučnici Džonatan Rods i Šrider Subramanian sa Univerziteta u Liverpulu upravo su objavili rad po kojem bi količina vitamina D u organizmu mogla imati značajan uticaj na tok bolesti i smrtnost.
U svom istraživanju služili su se poređenjem toka bolesti u Australiji i Velikoj Britaniji, gde je smrtnost u istom razdoblju bila značajno veća. U Australiji je, na primer, do 10. marta bilo prijavljeno 100 slučajeva, a do 21. marta 1.000 obolelih. Sličan tok širenja kovida 19 u desetak dana u martu imala je i Velika Britanija. Ali, kad se upoređuje smrtnost, priča je drugačija, jer je do 3. aprila Australija imala dvoje umrlih na milion stanovnika, a Velika Britanija 68.
Misterija 35. paralele
To je podstaklo naučnike da „povuku crtu“, odnosno da krenu da upoređuju smrtnost od korona virusa na milion stanovnika prema geografskoj širini. Rezultat ih je iznenadio. Zemlje koje leže ispod 35. paralele, odnosno negde od Kipra prema jugu, imaju nisku smrtnost u odnosu na one prema severu.
Činjenica je da upravo oni koji žive severno od 35. paralele, imaju manje sunca tokom godine, a to znači i niži nivo vitamina D tokom zime. Zaključak je da je moguće da je uloga vitamina D na tok bolesti i njen ishod veća nego što se dosad znalo.
Naravno, ima i onih koji se izdvajaju iz tog zaključka, kao što su na primer skandinavske zemlje, ali i tu ima „kvaka 22“, jer baš u Skandinaviji zapravo nema nedostatka vitamina D. Skandinavci naveliko koriste dodatak vitamina D kojim rešavaju njegov nedostatak.
Možda je iznenađenje da baš Italija i Španija imaju relativno visok nedostatak vitamina D. I ranija istraživanja pokazala su da se nedostatak vitamina D povezuje s visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili debljinom, a sve su to činjenice povezane s povećanim rizikom od teškog oblika kovida 19 i povećanom smrtnošću.
Uloga vitamina D
Postoji mnogo dokaza koji govore da je vitamin D važan u regulisanju i suzbijanju upalnog citokinskog odgovora respiratornih stanica i makrofaga na različite patogene, uključujući respiratorne viruse.
Dokazi da vitamin D može da zaštiti od infekcije skromni su, ali važno je napomenuti da hipoteza nije da bi vitamin D zaštitio od infekcije SARS-CoV-2, već da bi mogao biti vrlo važan u sprečavanju citokinske oluje i kasnijeg akutnog respiratornog sindroma, koji je najčešće uzrok smrtnosti.
„Švedsko Ministarstvo zdravlja preporučuje da sve starije osobe treba da uzimaju 800 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno, jer to podiže imunološki sistem. Bilo bi zanimljivo da se u krvnim analizama obolelih od kovida 19 analizira i količina vitamina D“, kaže prof. dr Nenad Bogdanović, neurogerijatar sa klinike Karolinska, koji se niz godina bavi uticajem vitamina D na imuni sistem starijih osoba i zdravlje mozga vezano za demencije.
U nedavnom radu objavio je i podatak da nedostatak vitamina D smanjuje koncentraciju, a smanjuje se i kora mozga. Naglašava da bi se za dodatnu količinu vitamina D svaki dan trebalo sunčati petnaestak minuta, a zimi kad se izgube rezerve, treba ga uzimati kao dodatak, prenosi portal „Euforik njuz 24“.
