Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za Sputnjik da će jedan deo ljudi biti oduševljen povratkom na radno mesto i konačno će se osetiti korisnima, posebno ako su imali „prazan hod“ jer nisu radili od kuća, što je za njih bila neka vrsta „prislnog godišnjeg odmora“.
Na drugoj strani spektra su oprezni ljudi i koji će, verovatno i kad epidemja prođe, što sada nije slučaj jer imamo oko 250 zaraženih u državi a to znači da epidemija još uvek tinja, ostati oprezni, ali će ih njihov strah motivisati da se zaštite, dodaje Milivojević.
Nema straha, sve je „zona preživljavanja“
Milivojević smatra da neće biti straha kod naših ljudi od povratka na posao, kao što je slučaj u Italiji gde „ljudi vrište da neće da izađu na ulicu plašeći se virusa koji je tu negde prisutan“, jer naši ljudi su drugačiji.
„Imali smo u poslednjih 30 godina mnogo tih situacija koje su nas dovele u nešto što ja zovem 'zona preživljavanja', tako da su naši ljudi 'vakcinisani' na vanredne situacije. Virus jeste nešto nevidljivo što može biti bilo gde prisutno, ali postoje načini da se ljudi štite od njega“, smatra Milivojević.
On podseća da je početkom epidemije najveći problem bio sa onima koji nisu imali strah i koji su otpisivali ili snagu virusa, ili pričali da je to običan grip itd.
Strah kao naš prijatelj
„Pošto nisu imali strah i nisu se štitili, oni su u nekoj meri doprineli i širenju zaraze. Međutim, ljude koji se plaše strah motiviše da se zaštite“, kaže Milivojević i dodaje da će oni biti motivisani da drže distancu, provetravaju prostorije, peru ruke, nose masku i zato je taj „strah naš prijatelj“.
Među ljudima u Srbiji gotovo da ne postoji strah od povratka na posao, ističe Milivojević, što pokazuju iskustva telefonske linije na kojoj oko 400 psihoterapeuta pruža besplatnu pomoć, na telefonskom broju 19833, a na koju se nisu javljali ljudi „izbezumljeni od straha“.
Javljali su se usamljeni ljudi, blago depresivni, psihijatrijski pacijenti ljude kojima je neko umro od korone, ali niko nije „vrištao od straha u slušalicu“, dodaje on.
„Mislim da bi trebalo da pristupimo odraslo. Ljudi su mnogo otporniji nego što se misli i ta neka stalna priča kako će ovo kolektivno da nas traumatizuje i ljudi će izgubiti mentalno zdravlje ne stoji. U stvarnosti, šta se desilo? Neki ljudi su se razboleli i oni mogu imati traumu. Na primer, oni koji su bili na respiratorima i preživeli, ali ostali deo populacije samo je bio malo uplašen, sedeli su u kućama i u nekoj zoni sigurnosti čekali su da ovo prođe“, kaže Milivojević.
Povratak na posao uz malo više radovanja i družljenja
Kad je reč o eventualnom padu produktivnosti posle dvomesečnog odsustva sa radnog mesta, naš sagovornik smatra da će to zavisiti od vrste posla i dodaje da je u razgovoru sa prijateljima koji rade od kuće došao do zaključka da većina njih više radi od kuće nego što su radili sa posla.
Milivojević ističe da će po povratku na radna mesta biti jedan period u kome će se ljudi malo više radovati jedni drugima, odnosno „malo više će se družiti nego raditi“, ali će vrlo brzo ući u radne tokove i nastaviti da rade kao i pre epidemije.
Na pitanje da li je bolje da se ljudi postepeno vraćaju na posao, po smenama, Milivojević odgovara da to zavisi od vrste posla koga obavljaju.
„Sve zavisi od osetljivosti, vrste posla itd. Ali ja mislim da nema prepreka da se vrate svi, osim ako epidemiolozi ne kažu nešto drugačije“, zaključio je Milivojević.
