Doktorka naglašava da je njena laboratorija 1972. bila spremna da postavi dijagnozu u svakom momentu, što znači da je postojala uhodana metodologija od A do Š da sa sigurnošću može da se dijagnostifikuje variola u vrlo kratkom vremenskom periodu.
„Danas sa koronom to nije slučaj. Uzimamo tuđe testove i orijentisali smo se samo na jednu metodu koja otkriva infekciju. Brine me to što nemamo u procesu druge virusološke metode koje bi nam pokazale kada je korona uopšte kod nas počela i kakav je imuni status vakcinisanih“, kaže nam Ana Gligić.
O Kovidu 19 se manje zna nego o varioli veri
Ovaj eminentni stručnjak kaže da su u vreme variole ona i njeni saradnici tačno znali sve osobine virusa, a da danas to nije tako:
„Korona se dosta dobro održava u spoljašnjoj sredini i može da nas zarazi kroz oko ili kroz disajne organe otuda i toliko veliki broj zaraženih medicinskih i laboratorijskih radnika. Mi lutamo i dalje, ali postoje određene procedure za koje se zna da štite ali nisu sto posto efikasne“.
Težak period je pred virusolozima, navodi naša sagovornica, jer moraju da budu spremni za eventualni novi nalet ovog virusa. To, prema rečima dr Gligić, znači da virus mora najpre da se izoluje i da se ispitaju njegove biološke i antigene osobine, a od čega će vakcina biti napravljena odlučuje Svetska zdravstvena organizacija.
„Vakcina se nalazi u drugoj fazi ispitivanja. Onaj ko je napravi, dobro će zaraditi, biće skuplja od energenata“, kaže Gligić.
Novi podaci, prema njenom saznanju, otkrivaju nam da virus može jako dugo da opstane u spoljašnjoj sredini, čak 16 sati.
„To je mnogo više nego što smo na početku mislili. Zbog toga smo i imali veliki broj inficiranih i zato ne smemo da se opuštamo, već treba i dalje da nosimo maske i rukavice“, naglasila je ona.
Gotovo je nemoguće naći lek
Jako je teško ocenjuje ona, da se nađe lek protiv virusa, gotovo nemoguće.
„Ako je lek otrov za intercelularni parazit, teško je naći takav koji će samo selektivno ubiti virus, a ne i samu ćeliju. Ali, ljudi su na žalost primorani da probaju sve. Tako se na kraju i dolazi do nekih rezultata“, objašnjava naša sagovornica.
Najbitnije je, po njenom mišljenju, da saznamo iz kojih rezervoara iz prirode dolazi virus, jer će se, u suprotnom, pojavljivati i u nekoj novoj formi. To je povezano i sa pitanjem da li će se virus vratiti u organizam koji ga je već preležao.
„Slepi miševi su, za sada, okrivljeni da su domaćini virusa korona, ali naučnici smatraju da je potreban intermedijalni prenosilac da pređe na čoveka, jer slepi miševi ne dolaze često u kontakt sa čovekom. U svetu ih ima 1.400 vrsta, to su jedini sisari koji lete i korisni su više nego što možemo da zamislimo. Oprašuju biljke, raznose seme, a u toku noći pojedu na milijarde komaraca. Oni su najbolji pesticidi u borbi protiv komaraca i zato su slepi miševi pod zaštitom države. Predstavljaju kontrolu za razvoj drugih insekata koji su prenosioci još težih bolesti nego što je korona, recimo denge virusa, papčijeve i groznice Zapadnog Nila,” objašnjava dr Gligić.
Da li su koronu neki preležali u decembru?
Ana Gligić kaže da joj se svakodnevno javlja veliki broj poznanika koji smatraju da su ovaj virus imali još u decembru prošle ili u januaru ove godine. Ona naglašava da tako nešto može da se potvrdi samo serološkim testom.
„Ovaj virus je prvi put izolovan 1965. i obično smo mi te male prehlade nazivali „koven kold,“ ali niko nije raščlanjivao koliko se tu virusa udružilo. Sada je neophodno ispitati njegove biološke i antigene osobine. Situacija je teška zato što postoji mnogo nepoznanica. Da smo pristupili ispitivanju SARS-a kad je taj virus bio sa letalitetom 6 procenata 2003. godine, možda bismo zaštitili stanovništvo da ne dođe do ove sad pandemije, ali su svi mislili da će to proći. U nekim svetskim laboratorijama ovi virusi su se i proučavali da ga naučnici upoznaju. Za sada čekamo Svetsku zdravstvenu organizaciju da ovaj virus proglasi i zvanično kao SARS 2“, dodaje naša sagovornica.
Srbija je, kaže dr Gligić blagovremeno sprovela sve mere koje jedna država u datom trenutku može da učini. Dugo ćemo, međutim, čekati analize svega što se dešavalo da bismo znali koja zemlja je najbolje reagovala na ovu pandemiju.
Pročitajte još:
