Deficit federalnog budžeta porašće do četiri biliona dolara, što se nije dogodilo od 1945. godine, a krupne kompanije, kao što su „Ekson mobil“ i „Volgrins“ već su potrošile kreditne linije, ali su im kao i ranije potrebna sredstva.
Pred preduzetnicima je izbor: ili da preskoče plaćanja kredita ili da otpuštaju zaposlene. Banke su već tražile građanima da isplate studentske kredite i dugove na kreditnim karticama, ističe list.
„Trebalo bi da počnemo da brinemo. Govorimo o nivou duga koji nema analoge u savremenoj istoriji. Definitivno se približavamo tački bez povratka“, izjavio je profesor ekonomije na Pristonskom univerzitetu Atif Mian.
Kao mere za podršku ekonomiji, Federalne rezerve već su snizile interesnu stopu do nule i dodale dva biliona dolara svom portfelju - isti iznos je dodat četiri godine posle Velike depresije.
Ministar finansija SAD Stiven Mnučin izjavio je ranije da država ne bi trebalo da žali novac za podršku biznisu, koji trpi gubitke zbog epidemije.
„Stope su sada toliko niske da je pozajmljivanje novca veoma jeftino. U budućnosti ćemo likvidirati deficit, a sada nije vreme da se brinemo o tome“, objasnio je ministar.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, američki BDP pašće za 5,9 odsto do kraja ove godine, pred Amerikom je snažan kvartalni pad (prema procenama DŽ.P. Morgana na 40 odsto).
