Prema pisanju „Forbsa“, usled pandemije virusa korona mnogo toga što se ranije činilo nemogućim – moguće je. Pored toga, pokazalo se da je zdravlje ljudske populacije i zdravlje planete Zemlje uzajamno povezano.
Regeneracija prirode moguća, a svet mora da zaštiti pola planete
Istovremeno sa zatvaranjem svetskih gradova usled pandemije, na ulicama San Franciska pojavili su se kojoti, u Mumbaju su plesali paunovi, divlje svinje lutale Barselonom, a u Velikoj Britaniji se čak ponovo pojavile pčele i retko cveće. Pored toga, prema jednom izveštaju, za 30 godina bi se najveći deo okeana oporavio od ljudskih aktivnosti.
Sve ovo uliva nadu da se, ako se ispravno postupa, priroda može regenerisati tokom samo jedne generacije.
Zemlja je zbog različitih ljudskih aktivnosti, kao što su uništavanje staništa i zagađenje, tokom poslednjih 40 godina izgubila 60 odsto svoje životinjske populacije i polovinu tropskih šuma.
Usled čovekovog delovanja narušen je i sistem prirodne ravnoteže različitih vrsta.
U uslovima divlje prirode postoji više od 1,7 miliona virusa, a prošle nedelje je saopšteno o novom pokušaju njihove identifikacije kako bi se izbegle buduće epidemije. Pored toga, sve veći broj naučnika i stručnjaka iz Ujedinjenih nacija poziva da se polovina planete pretvori u prirodni rezervat. Imajući u vidu skorašnje događaje, ovoj ideji bi se moglo ozbiljnije pristupiti.
Da bi se sprečile zoonoze — zabraniti trgovinu divljim životinjama i biljkama
Zoonoze su bolesti koje se prenose između različitih vrsta. Postoje osnovane sumnje da je trenutna pandemija virusa korona potekla s mokrih pijaca za prodaju životinja i morskih plodova u kineskom Vuhanu. Pored toga, još jedna bolest koja je prouzrokovana trgovinom divljim životinjama i biljkama je ebola u Kongu.
Apeli za zabranu ovog vida trgovine su sve glasniji, pa je prošle nedelje više od 200 grupa za zaštitu životne sredine poslalo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) odgovarajući dopis.
Svetu je potrebno odustajanje od ugljenika i ubrzanje cirkularne ekonomije
Ekonomsko zaustavljanje zbog virusa korona dovelo je do premeštanja proizvodnih pogona bliže domovima.
S obzirom na povlačenje globalizacije, takav korak može dovesti do smanjenja emisije ugljenika za svaki proizvedeni predmet, što je izuzetno važno ako čovečanstvo želi da izbegne globalno zagrevanje i njegove posledice.
Od velikog globalnog značaja je i cirkularna ekonomija kao koncepcija ponovnog korišćenja, recikliranja ili razlaganja materijala koji se koriste za proizvodnju stvari. Kovid-19 je jasno ukazao na nedostatak lične zaštitne opreme i pokazalo se da postoji potreba za novim materijalima koji se mogu ponovo koristiti ili reciklirati.
Ovo se takođe odnosi na značajno povećanje količine sredstava za čišćenje u svetu, koji će bez sumnje uskoro dospeti do okeana i rezervoara širom sveta.
Priroda leči
Poznati brzi test za otkrivanje virusa korona za samo 45 minuta bio bi nemoguć da 1969. godine nisu otkriveni odgovarajući enzimi u izvorima vrele vode u nacionalnom parku Jeloustoun. Bez tog enzima koji se razvio u ekstremnom okruženju, takvi brzi testovi ne bi bili mogući.
Pored toga, u prirodi, uključujući i na dnu okeana, postoji još 40 enzima koji su delotvorni protiv različitih vrsta virusa korona, koji bi se mogli koristiti u budućem lečenju. Zato je važno razumeti prirodnu sredinu koja nas okružuje pre nego što bude uništena.
Brzo povećanje kvaliteta vazduha je moguće
Ubrzo nakon početka pandemije, konstatovano je ozbiljno smanjenje nivoa zagađenosti vazduha, a naročito u onim oblastima gde je indeks automobilskog saobraćaja smanjen za oko 70 odsto.
Pad cena nafte takođe je doprineo još aktivnijim sporovima na temu koliko brzo planeta može da pređe na obnovljive izvore energije pre nego što bude prekasno.
Međusobna hiperzavisnost — povod za zabrinutost
Porast međusobne hiperzavisnosti i vertikalna urbanizacija su procesi koji su tokom poslednjih 30 godina primećeni u mnogim svetskim regionima.
Razvoj globalne trgovine označavao je da će većina ljudi koristiti avione, kao i da će se više robe transportovati iz jedne u drugu zemlju.
Kako je očigledno na primeru virusa korona, istovremeno s tim porasla je i verovatnoća prenošenja bolesti. Nakon završetka koronavirusne krize biće neophodno radikalno preispitati organizovanost gradova, saobraćaja i proizvodnje kako bi se smanjili rizici po budućnost čovečanstva i planete.
„Zelenom“ pokretu potrebna restrukturizacija
Svetski lideri ukazuju na vezu planetarne i koronavirusne krize. Međutim, da bi populacija od 10 milijardi ljudi sa rastućom srednjom klasom mogla da opstane, čovečanstvu je potreban novi radikalan put.
Put koji će biti izgrađen ne samo na niskom nivou emisije ugljen-dioksida, već i na efikasnijoj potrazi za proteinima, pitkom vodom i brižljivijem odnosu prema resursima. Da bi se to postiglo, potrebno je stvoriti jače institucije za zaštitu životne sredine. Iako je „Zeleni“ pokret uspeo da postigne neke uspehe, za dalji rad će mu verovatno trebati novi pristup.
Kako „Forbs“ zaključuje, potpuno je izvesno da ćemo iz narednih nedelja pandemije kovida-19 izvući još neke nove pouke, uključujući i u kontekstu rastuće planetarne krize. Istovremeno, trenutna situacija pruža mogućnost ne samo za obnavljanje postojećih sistema, već i za njihovo unapređivanje.
