Data centar u Kragujevcu biće pet puta veći od jedinog koji zasad postoji u Beogradu i vremenom će postati centralni, navodi Jovanović za Sputnjik, ističući da su takvi centri veoma bitni za zaštitu podataka.
Slučaj hakerskog napada na bazu gradske uprave u Novom Sadu je, prema rečima našeg sagovornika, pokazao koliko je značajno formiranje državnog data centra i postojanje službe poput Kancelarije za IT i e upravu koja vodi sve te poslove.
Izgradnja data centra u Kragujevcu pri kraju
„Naravno, jedan data centar nije dovoljan i zbog toga je vlada pre dve godine odlučila da uđe u projekat izgradnje drugog centra u Kragujevcu, jer ima li boljeg mesta za to od srca Šumadije i Srbije“, kaže Jovanović.
On objašnjava da su kriterijumi za izbor lokacije za novi data centar bili vrlo zahtevni: da je to mesto blizu autoputa, koje ima univerzitet jer su potrebni kadrovi, da se ne nalazi na području koje je plavljeno poslednjih 100 godina, da tu nije bilo zemljotresa više desetina godina, da nije blizu hemijskih postrojenja pri čemu je to i obična benzinska pumpa i da se ne nalazi ispod koridora komercijalnih letova aviona.
„Tom selekcijom smo našli lokaciju u Kragujevcu, gde je izgradnja samog objekta već pri kraju a nismo je zaustavljali ni u vreme pandemije“, dodaje Jovanović.
Korona ubrzala sprovođenje projekata
Sagovornik Sputnjika ističe da je pandemija čak ubrzala mnoge projekte Kancelarije, od nastave preko interneta do elektronske prijave dece u vrtiće i škole.
Mnogo toga se dešavalo bukvalno preko noći, a Jovanović navodi primer nastave preko interneta: prvog dana je organizovan sastanak s ministrom prosvete, a već sutradan ujutro je u školi „Ivan Goran Kovačić“ improvizovan tv studio da bi naveče počelo snimanje časova koji su sledećeg jutra počeli da se emituju na trećem kanalu RTS.
„Iskoristićemo ovu situaciju da razvijemo mnoge usluge i sisteme tako da ćemo posle vanrednog stanja biti i bolji, i jači. Ovo nam je i veliki nauk da možemo i digitalno da komuniciramo“, navodi direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu.
Slično je i sa elektronskom prijavom dece za vrtiće koju je sada već iskoristilo oko 20.000 roditelja iz oko 80 gradova. Pokrenuta je i usluga elektronskog upisa dece u prvi razred škole, koju je već iskoristilo takođe skoro 20.000 roditelja. Onog trenutka kad se završi vanredno stanje oni će elektronski biti obavešteni od škole da kreće upis i moći će da zakažu termin za razgovor, a pritom neće morati da nose ništa od dokumenata jer se sve to već nalazi u bazama podataka.
Zahvaljujući pandemiji ubrzan je, prema rečima Jovanovića, još jedan program a to je novi koncept digitalnog polaganja male mature.
„Razmišljali smo da nam za to treba još tri godine, ali sada se situacija promenila i 22-24.aprila biće organizovana proba digitalnog testa male mature“, otkriva Jovanović.
Kad je reč o pomoći privredi, e uprava ima portal lokalnih poreskih administracija preko koje je do 1.aprila skoro 40.000 privrednika izvršilo elektronsku prijavu poreza. Među novim uslugama je i izdavanje dozvola za kretanje tokom policijskog časa za građane koji pružaju socijalne usluge. Slične dozvole za poljoprivrednike izdaje Ministarstvo poljoprivrede, dok MUP daje dozvole za zaposlene.
Sajber napadi svakodnevni
Na pitanje kako se štite svi ti podaci, Jovanović naglašava da se timovi u Kancelariju za IT i e upravu posebno pripremaju za hostovanje svih tih platformi.
„Oko 40 posto posla nam se svodi na to da čuvamo sve te programe i baze podataka i omogućimo da ih koristi što veći broj građana, a s druge strane da ih zaštitimo od različitih sajber napada koji su svakodnevni. Mi se svakodnevno borimo sa velikim brojem sajber napada i to je neminovnost našeg posla“, navodi naš sagovornik, ukazujući na važnu ulogu koju u tome ima državni data centar u Beogradu, koji garantuje da se svi podaci građana neće izgubiti i da će biti profesionalno zaštićeni a istovremeno stalno dostupni.
Govoreći o ciljevima za ovu godinu, Mihailo Jovanović ističe da su dve stvari vrlo bitne: potpuna digitalizacija poslovanja svih republičkih organa i uspostavljanje elektronskog identiteta građana.
„U naredne tri godine želimo da postanemo takva elektronska uprava gde se kompletna komunikacija građana sa državom odvija preko interneta ili mobilnim telefonom“, poručuje Jovanović.
