On ističe da je Srbija donela mere relativno rano, ali da se ispostavilo da je svet ozbiljno shvatio situaciju tek nakon scenarija u Italiji.
Čekanac, nekadašnji načelnik Instituta za epidemiologiju na VMA, kaže za „Blic“ da je apsolutno trebalo ozbiljnije da se shvati sve što se dešava u Kini i da se postavi neka vrsta sanitarnog kordona u međunarodnom saobraćaju.
Komentarišući teoriju o četiri scenarija kako bi se što pre masovno obolevanje okončalo, koju je dala dr Devi Šridhar, profesorka globalnog javnog zdravstva na Univerzitetu u Edinburgu, a koja podrazumeva potpuni karantin, da se što pre obezbedi vakcina, masovno testiranje i kolektivni imunitet, Čekanac ističe da je sada najefikasnija mera samodisciplina.
Dr Devi Šridhar, inače, smatra da bi epidemija mogla da bude manjih razmera da su u startu preduzeti drugačiji koraci.
Čekanac kaže da će vakcinu biti teško napraviti jer mora da se nađe dominantan deo virusa koji izaziva dobar imuni odgovor, a da je prisutan u svim pandemijskim sojevima.
Kako ističe, na tome će ozbiljnije moći da se radi kad prođe jedan ciklus.
Svet treba da se udruži u pravljenu vakcine i ovo će biti velika opomena za budućnost, naglasio je Čekanac.
Što se tiče masovnog testiranja, prema rečima prof. Čekanca, ono u ovom trenutku ništa ne znači bez odgovornog ponašanja i samodiscipline.
„S druge strane, masovnim testiranjem možemo dobiti ljude koji su negativni jer nismo pogodili trenutak, a da već sutra budu pozitivni. U početku je testiranje možda imalo značaja, jer ljudi kad vide da ima potvrđenih slučajeva, onda shvate ozbiljnije i samodisciplinovaniji su. Sada nisam za takozvano masovno testiranje, već da se ljudi ponašaju kao da su svi iz njihovog okruženja zaraženi i da se pridržavaju mera“, rekao je Čekanac.
Po pitanju kolektivnog imuniteta, on smatra da puštanje virusa da zarazi ljude zbog kolektivnog imuniteta nije etički ni humano, jer može da ugrozi zdravlje ljudi.
„Naši penzioneri se prilično disciplinovano ponašaju i još nemamo veliki broj obolelih i umrlih u najstarijoj populaciji. Ako bi trebalo neko da se prokuži, onda bi bilo dobro da to bude među mladima. Ipak, to nosi rizike, jer mladi najčešće obolevaju asimptomatski i onda mogu da dospeju u kontakt sa starijima, a s druge strane, beleži se i da mlađi imaju ozbiljnije oboljenje“, ukazao je Čekanac.
Pročitajte još:
