Kineski novinari ističu da je upravo Arktik zona gde se sukovljavaju interesi SAD i Rusije, a da će prevlast u ovom regionu odrediti stratešku prednost u budućnosti. S druge strane, ruski eksperti smatraju da je upravo dominacija Rusije i SAD ono što brine Peking koji na ovaj region gleda kao na garant svoje energetske i transportne sigurnosti.
Kina se okreće ka Arktiku
„Kina menja svoj spoljnopolitički kurs i okreće se ka severu, ka Arktiku, jer je za nju izuzetno važno da ima zagarantovane ‘transportne mogućnosti’ za komunikaciju sa Evropom. Kina se trudi da obnovi ekonomski koridor ‘Istok-Zapad’, koji uključuje tri opcije za novi put svile. Centralni deo, koji podrazumeva istorijski poznat put svile ka Evropi, drugi — ‘južni’ koji uključuje morske puteve i ‘severni’ koji podrazumeva korišćenje Severnog morskog puta u uslovima klimatskih promena, kako bi se roba brzo prevezla iz Kine u Evropu“, rekao je Arkadij Tiškov sa Instituta za geografiju Ruske akademije nauka.
Za Kinu je veoma važno da parira Rusiji i SAD u ovom regionu i zato nastoji da zajedno sa drugim zemljama učestvuje u regionalnoj politici. Peking se domogao ovog cilj dobijanjem statusa zemlje posmatrača u Arktičkom savetu, kroz koji učestvuje u svim događajima u vezi sa proučavanjem i razvojem ovog regiona.
„Za Kinu Arktik predstavlja energetsku garanciju budućnosti, jer trenutno ona zavisi od postojećih gasovoda i cena na svetskom tržištu. Kineska industrija u celini želi sebi da obezbedi pristup sirovinama na Arktiku i zbog toga sprovodi prilično agresivne politiku“, rekao je ekspert.
Kina nema direktan pristup ovom regionu i da ne može vojno da parira Rusiji i SAD, zato prema mišljenju stručnjaka koristi svoju „meku moć“ koja se ogleda u investicijama, pre svega u projekte za dobijanje nafte i gasa u ruskom Arktiku.
Jača vojno prisustvo na Arktiku
Prema procenama stručnjaka, oko 30 do 40 odsto svetskih rezervi nafte i gasa, koji će u budućnosti postati deficitarni, se nalazi na Arktiku, što samo zaoštrava borbu zemalja u regionu.
„Počelo je da jača vojno prisustvo SAD, Kanada učvršćuje prisustvo svoje morske flote, Norveška poseduje tačke na kojima je evidentiran aktivan vojni rast, a Rusija se vratila na nekoliko arhipelaga, stvorila ‘tačku oslonca’ na zemlji Franje Josifa, granični položaj na ostrvu Boljševik, na Severnoj zemlji i na Sibirskim ostrvima, kao i na Vrangelovom ostrvu“, objašnjava ekspert.
Arktik je, prema rečima eksperata, postao „ozbiljna vremenska kuhinja budućnosti“, jer je postao jedna od poluga dominacije.
Osim resursa, Arktik je i najkraći put od Rusije do Amerike, direknto preko Severnog pola, a stručnjaci navode da su postojali i planovi za uspostavljanje letova preko Severnog pola. Rusija, Kanada i SAD su pokušale da razviju ovakve projekte, ali oni do danas nisu zaživeli.
Treba imati u vidu da je Rusija devedesetih godina praktično demilitarizovala svoju zonu na Arktiku, što iznosi otprilike oko 43 odsto polarnog dela, pa je to, ne sasvim opravdano, ohrabrilo ostale igrače, pre svega SAD čiji su vojni i geopolitički stratezi tek nedavno pokazali interesovanje za ovaj deo sveta.
SAD su počele da sprovode u ovom regionu vojne manevre i vežbe, a jedna od najpoznatijih bila je „AjsIks-2020“, kada je podmornica „Toledo“ uspela da ploveći probija led.
Kineski novinari ističu, da dok je za američku ratnu mornaricu ovo bio uspeh, svaka ruska nuklearna podmornica iz Severne i Pacifičke flote je u stanju da ovo uradi. Oni objašnjavaju da Rusija zauzima najveći deo teritorije na svetu, a samim tim i Severnog pola, pa je aktivan razvoj arktičkog regiona započela još za vreme imperije.
Pročitajte još:
