Tramp je na Tviteru najavio mere protiv SZO jer je, kako je napisao, ta organizacija „zabrljala“ dajući loše savete povodom pandemije koronavirusa. Predsednika Amerike, izgleda, najviše boli to što je SZO „veoma usmerena na Kinu“ iako je, smatra američki predsednik najviše finansira Vašington.
Amerika usred pandemije udara na SZO
Ukoliko je Trampova pretnja izrečena u vidu deklaracije o namerama, to bi značilo da više ne postoji ni formalna obaveza da se poštuju međunarodna zdravstvena pravila, smatra politikolog Aleksandar Pavić. Na taj način, biće dovedeni u pitanje standardizacija vakcina ili standardizacija prevencije drugih evetnualnih pandemija.
„Preko SZO vodi se posredni rat između Amerike i Kine. To je samo još jedna Pandorina kutija koja je ptvorena pandemijom koronavirusa. Amerika optužuje SZO da je pod uticajem Kine, a u stvari, glavni je razlog to što se na nekoga mora svaliti krivica jer na vreme nisu preduzete mere da se spreči širenje Kovida-19 u Americi“, objašnjava on.
Američka politička klasa koristi priliku da zabašuri činjenicu da su potcenili snagu virusa i što su radili po principu „neće valjda nas“. Zbog toga su, kaže naš sagovornik, krivca našli u SZO koju, navodno, kontroliše Kina.
„Za takve optužbe nisu potrebni dokazi, pošto Zapadu nisu potrebni dokazi da bi nekoga optužili. Ono što je bitno, Amerika, a i mnoge druge države, pokazale su u ovoj krizi da je svaka država za sebe i razne globalističke organizacije dolaze pod znak pitanja – od EU i NATO do SZO – tako da uopšte ne bi bilo čudo da, čak i ako niko ne izađe iz njih, one trajno izube svoj autoritet, da budu u nemogućnosti da nameću standarde i pravila drugim državama jer je očigledno da će se svaka država ponašati prema sopstvenom nahođenju“, objašnjava Pavić.
SZO već odavno nema novca
Pulmolog dr Branimir Nestorović kaže da je SZO već odavno u finansijskim problemima, još od 2010. On podseća da Amerika već dugo ne finansira ni UN, niti njihov sistem specijalizovanih organizacija, kojima SZO pripada.
Zbog nedostatka novca, SZO je pribegla finansiranju iz privatnih fondova, kao što je fond Bila i Melinde Gejts, ili fondacija Majkla Blumberga.
„Ideja osnivanja SZO bila je da bogate zemlje daju novac kako bi epidemije u siromašnim zemljama bile suzbijane. Kada je počela ekonomska kriza, bogate zemlje prestale su da finansiraju SZO. Tada je, na primer, fondacija Bila i Melinde Gejts počela da finansira program suzbijanja dečje paralize, a potom su iz tih fondova finansirane i neke druge aktivnosti“, kaže Nestorović.
Nedostatak sredstava uzrokovao je i nedostatak kadrova i opreme, pa je SZO nespremna dočekala i aktuelnu pandemiju.
Prema Nestorovićevom mišljenju, budućnost, ne samo Svetske zdrastvene organizacije, već i drugih specijalizovanih agencija UN je „vrlo mutna“.
„Pitanje je šta će od toga uopšte preživeti ovu krizu. Većina zapadnih zemalja biće u velikoj recesiji i pitanje je koliko su spremni da finansiraju nešto od čega nemaju direktne koristi“, smatra on.
