U središtu sukoba je kineska kompanija „Huavej“, no daleko od toga da je reč samo o ovoj kompaniji – ma koliko velika ona bila, a najveća je svoje vrste na svetu.
Nove sankcije
Agencija „Rojters“ otkrila je, pod oznakom „ekskluzivno“, da je Bela kuća pripremila set mera kojima je cilj da poremete globalni lanac snabdevanja „Huaveja“ opremom neophodnom za njegovo funkcionisanje i dalji razvoj. Čak i „strane kompanije koje koriste američku opremu za proizvodnju čipova“, otkriva „Rojters“, „moraće da pribave odobrenje SAD pre nego što svoje proizvode prodaju ’Huaveju‘“, kome treba da se ograniči pristup sofisticiranim čipovima, optičkim materijalima, poluprovodnicima i drugoj opremi.
Ovaj udar na „Huavej“, od koga nas deli samo potpis predsednika SAD Donalda Trampa, britanska novinska agencija stavlja u kontekst pogoršanja odnosa Vašingtona i Pekinga zbog virusa korona. Međutim, „Fajnenšel tajms“ svojim ekskluzivnim informacijama upućuje na zaključak da su stvarni motivi američkih udara na „Huavej“, koji su otpočeli daleko pre izbijanja pandemije, mnogo ozbiljniji čak i od smrtonosnog virusa.
Hologrami i virtuelna stvarnost
U najkraćem, Kina stvara novi internet, u tome ima podršku Rusije i sve većeg broja zemalja širom sveta, a upravo je kompanija „Huavej“, sa svojom 5G mrežom kao kičmom novog interneta, u središtu ovog projekta budućnosti, koji bi SF vizije mogao da pretvori u stvarnost već u narednih desetak godina.
Hologrami u prirodnoj veličini, virtuelna stvarnost, samoupravljivi automobili i operacije na daljinu postaće svakodnevica, otkriva „Fajnenšel tajms“ detalje kineskog projekta koji je, iza zatvorenih vrata, prošlog septembra u Ženevi predstavljen članicama Međunarodne telekomunikacione unije.
Internet kakav danas poznajemo, a on je dosegao svoje tehnološke limite, ukazuje londonski list, nema zvaničnog regulatora, a „moć upravljanja u velikoj meri leži u rukama malog broja američkih korporacija – „Epla“, „Gugla“, „Amazona“ i „Fejsbuka“. Pri čemu „SAD, Velika Britanija i Evropa žele da ga adaptiraju“ tako da njihove „obaveštajne službe dobiju veći pristup ličnim podacima korisnika“.
Imajući sve to u vidu, ne čudi što „Fajnenšel tajms“ konstatuje da su „vlade širom sveta saglasne da je današnji model upravljanja internetom – u suštini, neozakonjena samoregulacija od strane privatnih, uglavnom američkih kompanija – pokvaren“. Te su zato sve sklonije kineskom modelu nacionalnih „digitalnih suvereniteta“, koji je uz to i tehnološki mnogo potentniji.
Da li Amerika, udarima na „Huavej“, pokušava da spreči razvoj novog, drugačijeg interneta na kome neće imati moć kakvu ima danas? Može li Kina da izdrži ove udarce? I kakva je geopolitička dimenzija ovog sukoba u sferi visokih tehnologija?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu i politikolog Aleksandar Pavić.
Crvene lampice u Vašingtonu
„Kina je još 2015, kada sam imao priliku da obiđem razvojni centar ’Huaveja‘, već uveliko išla u pravcu ubrzanog tehnološkog razvoja“, priča Borislav Korkodelović, „a upravo je ova kompanija predvodnik tog razvoja, uz veliku podršku države koja je i pojačana nakon što se ’Huavej‘ u maju prošle godine našao na udaru prvih američkih sankcija.“
„Deo razloga zbog kojih SAD uvode sankcije ’Huaveju‘ nesumnjivo se nalazi i u njegovoj ulozi u izgradnji 5G mreže i novog interneta“, smatra Aleksandar Pavić.
„Tehnološki prodor ’Huaveja‘ i drugih kineskih kompanija upalio je crvene lampice u Vašingtonu, jer su shvatili da zaostaju za njima; baš kao što su shvatili i da zaostaju za Rusijom kao svojim energetskim takmacem, pa su posegli za onime što jedino i imaju, a to su sankcije. Ovo je recept iz iste knjige koji se primenjuje na sve koji na bilo koji način zaprete američkoj superiornosti. A problem koji im predstavlja ’Huavej‘, utoliko je veći što su Amerikanci bili gospodari interneta, praktično, od njegovog nastanka. Ako bi se pojavila njegova alternativa, za Ameriku bi to predstavljalo ogroman strateški udarac,“ napominje Pavić i ukazuje da su se sve megakorporacije koje upravljaju današnjim internetom, poput „Gugla“, „Epla“ ili „Amazona“, „razvijale uz pomoć Pentagona i američkog vojno-industrijskog kompleksa. Tako da je jasno da je ovde pre svega reč o njihovoj borbi protiv ozbiljnog strateškog takmaca“.
Digitalni suverenitet
Nasuprot takvom odnosu Sjedinjenih Država, skreće pažnju Borislav Korkodelović, „predstavljajući svoj model interneta u Ženevi prošle godine, Kinezi su rekli da su otvoreni za svačiji doprinos njihovom konceptu, koji predviđa da internet bude sklopljen iz delova koji mogu i nezavisno da funkcionišu. To je na Zapadu doživljeno kao pretnja, zato što bi svaka od država imala uvid u internet saobraćaj kakav danas imaju provajderi koji su pod kontrolom korporacija povezanih s krupnim američkim kapitalom“.
Ovakav model „digitalnog suvereniteta“, uveren je Aleksandar Pavić, „globalistima svakako da nije po volji, dok će ga suverenisti podržati. Sadašnji model predstavlja se kao sloboda, ali to je sloboda da vas prate i prisluškuju samo američke obaveštajne agencije, što je svojim otkrićima 2013. Edvard Snouden i dokazao. Ovaj alternativni model otuda predstavlja još jedan korak ka uspostavljanju multipolarnog sveta u kome države sarađuju na ravnopravnoj osnovi. A poželjniji je i za običnog čoveka, koji nekakav uticaj na organe sopstvene države i može da ima, dok, na primer, da utiče na ’Gugl‘ ne može nikako. Sve su ovo razlozi zbog kojih je novi model interneta i te kako primamljiv, ali baš zato treba očekivati i ogroman otpor Zapada, a pre svega Sjedinjenih Država“.
Velika prekretnica
Međutim, ni na samom Zapadu ne preovlađuje uverenje da će ovi otpori proizvesti željeni efekat. „Rojters“, tako, navodi ocenu da će nove američke sankcije „imati mnogo više negativnog uticaja na američke kompanije nego na sam ’Huavej‘, zato što će ’Huavej‘ razviti sopstveni lanac snabdevanja... Na kraju, ’Huavej‘ će pronaći alternative“.
„Ta ocena je potpuno ispravna“, veruje Borislav Korkodelović. „U poslovnim krugovima se dosta govori o tome da će iz ovakve situacije kao gubitnici izaći američki proizvođači, jer su kineske firme već počele da se preorijentišu na proizvodnju čipova, a velike gubitke počeli su da trpe i proizvođači poluprovodnika u SAD. Otuda bi ovi američki udari na ’Huavej‘ na kraju mogli da se pokažu kao pucanj u sopstvenu nogu.“
Štaviše, Aleksandar Pavić ukazuje na još jedan kontraefekat ovih mera, „ukoliko se odreknete saradnje s nekim ko je avangarda u svom polju, kao što je to ’Huavej‘, rizikujete da još i više zaostanete nego što je to trenutno slučaj“.
Ukazujući pak i na širu sliku, Borislav Korkodelović zaključuje: „SAD u velikoj meri gube bitku na planu ’meke moći‘, što je situacija s pandemijom virusa korona i dodatno naglasila imajući u vidu sve ono što Kina i Rusija čine u svojim humanitarnim naporima da pomognu ostalim zemljama, uključujući i same Sjedinjene Države. Ovo je veliki udarac na prestiž SAD, a sa gubitkom meke moći obično ide i preraspodela ekonomske i tehnološke moći. Zato je i jasno da se čovečanstvo bliži velikoj prekretnici.“
