Hrišćanske crkve nisu jednoznačno reagovale na epidemiju. Dok su neke potpuno obustavile bogosluženja, druge su uvele mere predostrožnosti prilikom dolaska u hramove.
Nakon što je uveden policijski čas tokom vikenda, pitanje je da li će se u Srbiji bogosluženja nedeljom uopšte vršiti i kako će se vernici pričešćivati.
Vaskrs bez pričešća u praznim crkvama
Još i pre uvođenja policijskog časa tokom vikenda pitanje pričešća je bilo u fokusu, jer se prema pravoslavnoj tradiciji vernici pričešćuju istom kašikom. Napadi na SPC povodom pričešća, ali i zahtevi za obustavom bogosluženja revoltirali su vernike, prema rečima verskog analitičara Željka Injca, te se vrh SPC našao u nezgodnom položaju između vernika i onih koji optužuju SPC.
SPC je i pre početka epidemije optuživana da su njeni hramovi najveći potencijalni izvor zaraze i zbog toga je patrijarh Irinej pokušao da nađe srednje rešenje. Neke od eparhija SPC, kao što je Eparhija zahumsko-hercegovačka, preporučila je vernicima i pre nego što se patrijarh oglasio, da drže distancu među sobom, da ne celivaju ikone i druge svete tvari, kao i da ne celivaju sveštenika u ruku prilikom davanja blagoslova.
Ipak, pitanje pričešća, prema Injčevim rečima, centralnog događaja crkve ostaje otvoreno. Tradicija da se vernici pričešćuju istom kašikom stara je 2000 godina, dodaje on i teško je da se crkva toga odrekne. Ova tradicija održana je i u vreme mnogo gorih epidemija, pa se postavlja pitanje da li je moguće prekinuti takvu praksu, a ne izazvati reakciju vernika. Šta će se dogoditi ako vernici izgube poverenje u crkvu kada se epidemija završi, pita se on.
„U crkvi imate praksu da se pričesti 100 ljudi, od kojih neki imaju neku zaraznu bolest i niko ne postavlja to pitanje. Na kraju sveštenik istom kašikom pojede ostatak pričešća. Nikada se u pravoslavnoj crkvi pričešće nije dovodilo u pitanje zbog nekakve zaraze, osim u prvim vekovima crkve, tokom nekih epidemija kuge. Nakon toga više ne“, objašnjava Injac.
Na uvođenje plastičnih kašičica za jednokratnu upotrebu za pričest u visokim krugovima SPC gleda se kao na snishođenje onima koji u crkvu ni ne ulaze, dodaje naš sagovornik.
Onlajn liturgije
Što se bogosluženja tiče, izvesno je, nakon uvođenja policijskog časa tokom celog vikenda, da vernici njima neće moći da prisustvuju. Sveštenici koji imaju propusnice za kretanje, moći će da drže službu, ali će moći i da pričešćuju, budući da je Sveti arhijerejski Sinod odlučio da se pričešća, koja se po pravilu vrše nedeljom, obavljaju po kućama. U tom slučaju, vernici se ne pričešćuju istom kašikom i ne piju vino iz istog putira.
Radnim danom, u vreme kada je kretanje dozvoljeno, bogosluženja se, prema Injčevim rečima, uglavnom odvijaju tako što jedan sveštenik služi u hramu dok nekoliko ljudi stoji ispred crkve – ljudi ne dolaze i ne okupljaju se više masovno u crkvi, poštuju higijenske mere, nose maske i drže distancu. Vernici u crkvu ulaze tek po okončanju liturgije.
Onlajn liturgije koje bi vernici pratili preko društvenih mreža od svojih kuća, pominju se kao jedno od rešenja da bogosluženja budu masovnija, ali čini se da sveštenstvo nije baš prilježno tom rešenju.
„To je, otprilike, kao kada bi vas neko pozvao na slavu preko Skajpa. Sve je to lepo, vi gledate, pevate sa njima, ali nećete ništa jesti ni piti. Jednostavno, ne možete preko Skajpa to da uradite. Suština liturgije i pravoslavlja je u pričešću. Ako se ono izuzme iz liturgije, to postaje neka druga vera“, kroz smeh komentariše Injac.
Sličan problem muči i Jevreje i muslimane – jevrejski praznik Pasha slaviće se 8. aprila i vernici neće moći da se okupe ispred zidina Solomonovog hrama u Jerusalimu, dok smo na internetu mogli da vidimo kako pakistanska policija palicama izbacuje vernike iz džamije.
„Sve religije podrazumevaju zajednicu koja se okuplja na određenom mestu, gde se vrši određeni ritual ili kult, zavisno od religije do religije. I to versko okupljanje je sada problem. Ne postoji nekakva internet religija gde se ljudi okupljaju na Fejsbuku, pa se mole. Možda će je biti, ali trenutno je nema“, zaključuje Injac.
