On za Sputnjik kaže da su pred nama mnogo teži meseci i godine od onih koje su usledile posle krize iz 2008. godine.
„Pretpostavljam da će, negde krajem sledeće godine privrede izaći iz minusa kada je reč o rastu BDP-a, ali da će stope rasta koje će potom uslediti biti nedovoljne da kompenziraju gubitak BDP-a koji će se dogoditi ove godine i verovatno tokom cele sledeće godine“, ocena je jednog od naših najpoznatijih ekonomista, poslovnog konsultanta u Londonu.
Ono što ovu krizu čini gorom od prethodne je što pandemija nanosi ogromne udarce ekonomiji koja je već poklekla, kaže on, ističući da je kriza započela tiho još u poslednjem kvartalu prošle godine.
Pandemija kao pokrivalica za propuste i ekonomsku krizu
„Pandemija će biti sjajan način da se pokriju svi propusti činjeni u poslednjih deset godina i pandemija će omogućiti da se nastavi ta destruktivna politika koju smo videli u poslednjoj deceniji“, predviđa sagovornik Sputnjika.
On podseća da je Amerika upravo usvojila paket mera težak 2.000 milijardi dolara, nezapamćen u istoriji. Kriza nije na početku nego se događa na šta ukazuje i podatak da jedna Norveška već danas ima stopu nezaposlenosti kakvu nije imala od Drugog svetskog rata. Svakoga dana, bukvalno, stotine hiljada ljudi gube posao.
Možemo da očekujemo da države, posebno velike, kao što je uradila Amerika, donesu pakete mera, što će umanjiti dubinu krize.
„Ono što će se dogoditi je da će ostatak sveta, pogotovo zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija, doživeti strahovite udarce, jer kapacitet ovih država da sebi pomognu je mali, a bekstvo kapitala iz država u razvoju je već počeo i u poslednjih mesec dana je neviđeno u modernoj istoriji. Već negde preko 80 milijardi dolara je povučeno iz država u razvoju i taj će se trend nastavljati, tako da su slike dosta sumorne“, smatra Katić.
Jedino Kina i Indija u plusu
Prema onome što je sada vidljivo procene su da bi ovu godinu, od velikih ekonomija, jedino Kina i Indija mogle da završe u plusu i to vrlo malom. Kina bi, kako se predviđa, mogla da bude u plusu od oko 2,0 eventualno 2,5 odsto.
„Kina je od svih ekonomija u ovom trenutku verovatno najotpornija. I ova epidemija se, čini se, u Kini privodi kraju. Kineska industrija će početi da radi pre nego što će to biti u ostatku sveta, a kineski građani koji već izlaze iz karantina, moći će da kreiraju tražnju na sektoru usluga. Nije slučajno da se jedino za Kinu i Indiju, od velikih ekonomija, prognozira da će njihov rast da bude pozitivan“, kaže sagovornik Sputnjika.
Sve druge države bi, kako napominje, trebalo da imaju negativnu stopu privrednog rasta, što bi u kumulativu dalo značajno veću krizu od one iz 2008. godine.
Te godine smo, kako podseća, imali krizu tražnje, jer je kupovna moć odjednom bila smanjena, a ono što danas vidimo je i kriza tražnje i ponude, jer ogromni sektori privrede ne rade.
„Ovo je jedinstven primer, ili ako hoćete, jedinstvena kriza u poslednjih možda 50 godina, jer imamo i krizu tražnje i krizu ponude. Osim toga, treba se podsetiti da je 2008. godine Kina bila lokomotiva i da se zahvaljujući njenim ogromnim stopama rasta u toj godini ukupan BDP sveta kretao oko nule“, napominje poznati ekonomista.
Može li Kina izvući svet
Na pitanje da li i ovako skroman kineski rast u ovoj godini u odnosu na onaj koji je inače beležila može kao 2008. da spreči probleme na globalnom nivou, Katić smatra da zbog pandemije Kina ovoga puta nema kapacitet da izvuče i svetsku ekonomiju, bar neke njene delove. On ukazuje i da će zbog situacije u Kini, ali i ostatku sveta, cene sirovina pasti, što će takođe ugroziti veliki deo nerazvijenih država, ili država u razvoju.
Ekonomisti u svetu su već procenili da Kini neće trebati dugo da se njena privreda kao lokomotiva globalnog razvoja u velikoj meri oporavi, ali pitanje je koliko će za to trebati ostalima kako bi mogli da je prate i kupuju njenu robu. Na tu konstatciju, ekonomski konsultant iz Londona kaže da je Kina danas u bitno drugačijoj situaciji nego što je bila 2008. jer je unutrašnje kinesko tržište sve veće i jače. Kako objašnjava, deo tražnje koja je uvek dolazila iz inostranstva Kina danas može da nadoknadi time što će Kinezi kupovati više.
Na pitanje, koliko Kini kao najvećem proizvođaču razne robe u svetu, pa tako i potrošaču energenata može da pomogne ovako niska cena nafte koja je trenutno oko 27 dolara za barel, on napominje da ta indirektna inekcija koju je dobila nepostizanjem sporazuma članica OPEK + ipak nije najvažnija.
„Ključno za Kinu je da ostatak sveta što pre izađe iz krize, da se trgovinski rat sa Amerikom ne intenzivira i da se tom trgovinskom ratu Amerike i Kine ne pridruži i EU i da sa Amerikom uvodi kaznene mere, nekakav embargo na kinesku robu“, smatra sagovrnik Sputnjika.
