Oni su istraživanje sproveli u 100 kineskih gradova pogođenih virusom korona i došli do zaključka da rast temperature i vlažnosti vazduha usporava širenje tog virusa.
Kako se pokazalo, virus ne može da preživi na temperaturi vazduha od 30 stepeni Celzijusa, a svaki rast temperature, pa čak i za jedan stepen, ili vlažnosti za jedan odsto, usporava brzinu prenošenja virusa sa čoveka na čoveka.
Naučnici su pratili promene temperature i vlažnosti pre 24. januara, kada je uveden karantin i druge rigorozne mere, a onda od tog datuma sve do polovine marta. Utvrdili su, uzimajući u obzir i parametre karantina, veličine gradova, i poštovanja mera, da je dolaskom proleća i rastom temperature broj ljudi koje jedan oboleli može da zarazi pao sa 2,5 na 1,5
Takođe, istraživanje su potkrepili rezultatima koji pokazuju da su na početku epidemije više stradale zemlje u kojima su u tom trenutku temperature bile niže.
Kineski naučnici za sada ne žele da se izjasne zbog čega se virus brže širi na nižim temperaturama, ali su naveli da „kroz vlažan vazduh teže putuje i smanjuje mu se domet“.
Takođe, uticaj bi mogao da ima i ljudski imunitet, koji je tokom zime slabiji nego leti
Do sličnog rezultata došli su i naučnici iz drugih istraživačkih centara.
Tako su istraživači Masačusetskog instituta za tehnologiju otkrili da se 90 odsto slučajeva širenja virusa javilo u područjima sa temperaturom od tri do 17 stepeni, dok je tek šest odsto slučajeva na svetu u područjima sa temperaturom višom od 18 stepeni.
„Gde su temperature niže, virus se brže širi“, rekao je Kasim Buhari, jedan od koautora istraživanja.
On, međutim, dodaje, da to ne mora da znači da će virus potpuno nestati sa višim temperaturama, već da se samo sporije širi.
I naučnici iz Španije i Finske došli su do zaključka da se virus najviše širi u regionima sa suvljom klimom i temperaturama između dva i 10 stepeni.
Postoji opasnost da se ponovo vrati
Sa druge strane, ima i istraživanja koja ukazuju da bi smirivanje virusa korona tokom toplijeg vremena moglo da bude samo zatišje i da bi on mogao da se vrati čim ponovo bude hladnije, kao što je ono urađeno na Harvard univerzitetu. Kako je naveo profesor Mark Lipsič, više temperature ne mogu same da se izbore sa virusom, već mora da ih prati niz epidemioloških mera.
On je dodao i da je neizvesno predviđanje kako će se virus korona ponašati, budući da je nov, pa se ne mogu povlačiti analogije sa sličnim virusima. Rekao je i da ljudi nemaju izgrađen imunitet na novi virus, pa bi on mogao lakše nego drugi virusi da se širi čak i za vreme toplih dana.
Istraživači sa Univerziteta Merilend tvrde da se, kada je odnos prema temperaturi, virus korona ponaša kao sezonski respiratorni virus, odnosno da pogađa područja sa određenim klimatskim vrednostima. Kako su dodali, to znači da virus neće nestati, već će, kada dođe toplo vreme, samo otići tamo gde mu klima više pogoduje.
Jan Albert, profesor švedskog Karolinska instituta, takođe očekuje da se virus korona ponaša sezonski.
„Međutim, ne znamo da li će on ponovo imati snage da izazove pandemiju. To uvek treba da nam bude u glavi“, rekao je on.
