Razlike u vrednosnim konceptima borbe protiv epidemije mogu se, ne samo naslutiti, već i jasno videti iz izjave američkog predsednika Donalda Trampa koji je upozorio da ekonomska recesija može biti strašnija od virusa korona. Kako je rekao SAD mogu da pretrpe mnogo više ljudskih gubitaka zbog jake recesije ili depresije. Prema njegovim rečima, Amerika se ne može prosto zatvoriti.
Pre Trampa, sličan koncept su zastupale i Švedska, Velika Britanija i Holandija. Poslednje dve su, pre nekoliko dana, ipak uvele strože mere u borbi protiv epidemije.
Sa druge strane Kina i Rusija predvode akciju spašavanja ljudi u najugroženijoj Italiji, a i u Srbiji se primenjuju kineska iskustva i znanja kako bi se vodila borba bukvalno za svaki život.
Amerika žrtvuje deo starih da bi zadržali primat
Koncept prema kome ekonomija ima prioritet u odnosu na borbu protiv epidemije zasnovan je na procenama da će američki BDP opasti za 20 do 30 procenata, što je za američke zvaničnike geoekonomski i geopolitički neprihvatljivo u odnosu na Kinu, koja se vrlo brzo izborila sa epidemijom i planira da za, takođe kratko vreme, oporavi i ekonomiju, objašnjava za Sputnjik filozof Miša Đurković.
„U tom smislu, u SAD počinje jedno, pomalo eugeničko razmišljanje, u smislu da treba da se žrtvuje određeni broj starijih lica, a da se očuva primat. Oni očigledno idu u pravcu da žrtvuju određeni broj ljudi“, kaže Đurković.
Švedska se, dodaje naš sagovornik, vodi i time da su njeni građani dovoljno odgovorni da sami sebe ograniče i funkcionišu u skladu sa preporukama, za razliku od Italijana, koji se ne pridržavaju čak ni onoga zbog čega trpe kazne.
Zašto su Srbiji važniji ljudi od ekonomije
Zemlje poput Srbije, koje nisu u centru globalnog sukoba, prevashodno pokušavaju da sačuvaju ljude, navodi Đurković.
„Kod nas imamo situaciju gde je stanovništvo izuzetno staro i, ukoliko bismo išli na eugenički koncept, veliki deo starije populacije bi stradao. U tom smislu, mi idemo na humaniju varijantu zaštite i suzbijanja epidemije, a ekonomija će očigledno morati da pati“, objašnjava Đurković.
Kada govori o konceptu borbe protiv epidemije koji je Srbija izabrala, važan je i ekonomski koncept samodovoljnosti, smatra Đurković.
„Srbija je i danas, isto kao i devedesetih godina, značajnim delom poljoprivredna zemlja, naslonjena na sopstvene izvore hrane i zato ovo sve možemo da preživimo mnogo bolje nego, recimo, jedna Norveška, koja je mnogo bogatija, ali je, koliko čujem, dosta neorganizovana, ima problema sa nabavkom i tako dalje“, zaključuje Đurković.
