Kina je, inače, najveći potrošač nafte na planeti i više od 70 odsto svojih potreba za ovom sirovinom obezbe]uje iz uvoza, što je čini i najvećim svetskim uvoznikom „crnog zlata“. A to što je posle kurcšlusa koji je izbio 6. marta na sastanku kartela OPEK sa nečlanicama ove organizacije – između Saudijske Arabije i Rusije – nafta pojeftinila na manje od 30 dolara po barelu mogla bi Pekingu ove godine da donese uštedu od oko 1.000 milijardi dolara – u odnosu na sumu koju su izdvajali tokom prethodnih godina za uvoz sirove nafte.
Od naftnog rata profitiraće kineska privreda
Zemlji koja je prva osetila udarac korona virusa na nacionalnu ekonomiju to bi posebno prijalo sada, kada epidemija jenjava i državni vrh sve čini da bi ponovo pokrenuo privredu.
Kinezi su to, uostalom, već najavili pre desetak dana, kada su njihovi analitičari, ocenjujući da će njihova ekonomija lakše prebroditi trenutnu krizu ako budu kupovali jeftiniju naftu, najavili da će rafinerije u Kini dodatno povećati uvoz naftnih sirovina.
Naravno, ova računica ima osnova samo ako nafta i dalje bude prodavana po ceni od oko 30 i manje dolara po barelu. A u situaciji kada se epidemija koronavirusa u Evropi, Americi i ostatku sveta tek rasplamsava, teško je verovati da će nafta poskupeti. Čak i ako su se Saudijci i njihov princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman dozvali pameti i shvatili da je inaćenje sa Rusijom oko određivanja budućih proizvodnih kvota sirove nafte i kontraproduktivno.
„Mleko je već prosuto“, kaže stara poslovica, tako da će i pored sve spremnosti Rusa da sednu za sto i pregovaraju sa vrhom kartela OPEK i dogovore se o budućim zajedničkim potezima biti veoma teško „podići“ cenu nafte na nivo koji je imala početkom marta. Jer Saudijska Arabija i bliskoistočne zemlje, koje su je podržale u povećanju proizvodnje i snižavanju cena za isporuke nafte posle 1. aprila doprinele su prezasićenju tržišta. A tražnja za naftom je pala zbog prekida ili svođenja na minimum avionskog, drumskog i železničkog saobraćaja. Virus je najpre zaustavio turiste, potom fabrike, ljudi su milom ili silom zatvoreni u kućama, deca ne idu u vrtiće, škole niti na fakultete, zaposleni, uglavnom, rade od kuća, mnoge firme šalju radnike na prinudne odmore, pišu se otkazi… Virus je paralisao planetu. Svetski ekonomisti procenjuju sveopštu recesiju. Krah. Masovna bankrotstva. Težak i dugotrajan oporavak.
Ne treba biti veliki stručnjak pa reći da bi nafta i bez neuspešnih martovskih pregovora članica OPEK-a sa Rusijom i zemljama koje ona predvodi ipak pojeftinila. Sigurno ne odmah. I verovatno ne toliko kao što se desilo – bar u prvo vreme.
Niske cene nafte ne odgovaraju proizvođačima
Takođe je sigurno da negativne posledice ovog nedogovaranja neće trpeti samo zemlje prizvođači nafte koje čine OPEK+. Bio je to veliki udarac na američke naftaše, koji su tokom prethodnih nekoliko godina profitirali zbog toga što su se članice OPEK-a uspešno dogovorale sa Rusijom da smanjuju svoju proizvodnju i plasman nafte kako cena ne bi pala na iznose manje od 30 dolara po barelu.
Cena od i manje od 30 dolara po barelu, dakle, nikome od njih ne odgovara. Ne odgovara jer, sve zemlje izvoznice sirove nafte i prirodnog gasa su svoje budžete zasnivale na prihodu od izvoza ovih energenata. Bliskoistočne, zalivske zemlje čak 90 odsto svojih budžeta pune izvozom nafte i gasa.
Ti dogovori rezultirali su cenom nafte koja je u pojedinim momentima bila oko 70 dolara po barelu. Prošlog meseca je bila između 50 i 60 dolara. Za Saudijsku Arabiju, koja je priželjkivala cenu od 80 pa i 85 dolara to je bilo malo ali, ipak prihvatljivo (mada je njihov „Saudi Aramko“ prošlu godinu završio sa minusom od 20 odsto u odnosu na rezultate poslovanja tokom 2018. godine). Čelnici ruskih naftnih kompanija mogu izdržati i cene niže od 30 dolara po barelu. Ruski budžet projektovan je na ceni barela od oko 40 dolara.
Amerikanci su zahvaljujuću dogovorima u okvoru OPEK+ povećali proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca, povećavali svoj izvoz gasa, a ponovo su počeli i sa izvozom sirove nafte (posle četiri decenije embarga). Međutim, američki naftni sektor sada je u velikoj krizi. Pogotovo mali proizvođači iz škriljaca, kojima preti bankrot.
Kina već ponovo podiže svoju privredu. Pre američko-kineskog trgovniskog rata, koji je prekinut negde u vreme izbijanja epidemije u Kini, čekalo se da kineska ekonomija postane broj 1 na planeti.
Oporavak kineske, biće i oporavak svetske ekonomije
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) navodi da kineska ekonomija danas čini 17 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda (BDP), obim trgovinske razmene sa Kinom čini 35 odsto ukupnog obima međunarodne trgovine, a 80 odsto globalne farmaceutske industrije zavisi od Kine i njene proizvodnje.
Sa cenom nafte od oko 30 dolara po barelu Kina će mnogo jeftinije nadomestiti zastoj od tri meseca, koliko je trajala epidemija. I biti pripremljena za novo nadmetanje sa SAD.
A da ironija bude veća, kineski privredni oporavak posle ekonomskih teškoća koje im je naneo koronavirus može biti i zamajac ostatku sveta, pogotovo SAD, da brže izađu iz recesije.
