Farmer Andrej Lisenkov navodi da tradicionalna pšenica, poput tradicionalnih sirovina, trpi pad cene koji će se nastaviti, jer svetsko tržište, uključujući i tržište pšenice, ima svoje krupne igrače koji mogu dampingovati cene (prodavati robu po namerno sniženim cenama).
Pad cena pšenice je očekivan
„Ako uzmemo na primer organsku pšenicu - njene cene neprestano rastu. Uzimajući u obzir smanjenje cena tradicionalne industrijske pšenice, preporučujem ruskim poljoprivrednicima da, pre svega, razmotre mogućnost prelaska na organsku poljoprivredu, odnosno na uzgajanje organske pšenice umesto tradicionalne“, rekao je Lisenkov.
Bivši zamenik ministra poljoprivrede Leonid Holod istakao je da je pad cena bio očekivan jer u svetu trenutno postoje dva procesa koji pojačavaju svoj uticaj.
„Kao prvo, nedavno je došlo do recesije u svetskoj proizvodnji, koja je dodatno pogoršana usled epidemije koronavirusa. Virus, blago rečeno, ne doprinosi međunarodnoj trgovini. I pored nafte, poljoprivrednih proizvoda, kao što je žito, opala je potražnja i cena uglja, metala i još mnogo toga“, rekao je Holod.
Cene pekarskih proizvoda se neće smanjivati, a zaliha ima dovoljno
Lisenkov je istakao da ova situacije verovatno neće dovesti do smanjenja cena pekarskih proizvoda, jer „udeo same pšenice u kranjem proizvodu nije od velikog značaja. Glavni uticaj na cenu pekarskih proizvoda ima obrada, pečenje itd. Cene će, najverovatnije, ostati iste.“
Holod je saglasan sa farmerom i navodi da se cene pekarskih proizvoda u rubljama nisu smanjile, već je došlo do pada cena izvan Rusije.
„Sve to je uslovljeno raznim valutama koje se na kraju pretvaraju u slobodno konvertibilnu valutu. A rublja je u odnosu na te valute, u poslednjih nekoliko nedelja znatno opala. Stoga ne vidim preduslove za niže cene pekarskih proizvoda unutar zemlje, čak ni na osnovu dinamike kursa. Sve će zavisiti od unutrašnje inflacije.“
Stručnjaci uveravaju da je prošle godine Rusija imala veoma dobru žetvu pšenice, tako da su zalihe žita na visokom nivou, bez obzira na to što je sada kraj sezone i budući usev tek treba posejati.
Zadržane pozicije na tržištu pšenice
Bivši zamenik ministra navodi da je promena kursa za nekoga dobra, a za nekoga loša, i da kao rezultat pada rublje i porasta dolara ruska poljoprivreda dobija značajnu podršku u vidu konkretne cene.
„Dok nivo troškova nije „pojeo“ ovu podršku, imamo prednost u cenama i na taj način su zadržane pozicije na svetskom tržištu, bez obzira na to što tamo cene ne rastu. Odnosno, uslovno rečeno, ako bi sve ostalo onako kako je i bilo, pad cena na svetskom tržištu naterao bi naše prodavce ili da snize cene ili da se suoče sa oštrom konkurencijom, tj. sa našim najbližim konkurentima. Ako se naša proizvodnja i unutrašnji transport procenjuju u rubljama, onda su oni pojeftinili u odnosu na vrednost dolara. Imamo neku prednost u ceni, koja će se zadržati neko vreme“, rekao je Holod.
On je dodao da poslednje promene na tržištu stranih valuta omogućavaju zadržavanje pozicija i da situacija na svetskom tržištu pšenice neće biti tako dramatična kao na tržištu nafte.
„Glavni razlog je to što su žito i prehrambeni proizvodi u svakodnevnoj upotrebi. Stoga će razne zabrane, ograničenja i smanjena potražnja uticati, ali ne toliko značajno kao na investicionu grupu proizvoda (naftu i metale).“
Eksperti dele mišljenje da je trenutno buka oko nove epidemije koronavirusa preterana, ali se ne može poreći da ona ozbiljno utiče na međunarodnu trgovinu.
