„Ako se tako nešto nastavi još dugo i bez posledica, možemo početi da vodimo diskusiju o čudnom obliku evropskog mazohizma i izopačenim oblicima užitka. Čovek dobrovoljno ne ostaje tamo gde ga povređuju. Ukoliko on to radi, to je znak da nešto nije u redu. Sa državama je isto tako“, izjavio je Bačev u intervjuu za list „Duma“.
Politikolog se pita da li su sankcije, koje SAD nameću projektima u kojima učestvuje Rusija, antidamping mere protiv brojnih evropskih kompanija i njihovo kažnjavanje zbog saradnje sa Iranom u stanju da primoraju barem zapadni deo Evrope da započne proces emancipacije, ako ne i nezavisnosti od američkog nadzora na kontinetu.
Nezavisnost od Amerike
Ekspert smatra da je teško govoriti o nezavisnosti od Amerike, ako se uzme u obzir veliki broj američkih vojnika u Evropi i činjenica da se zemlje Evropske unije kreću u raznim pravcima.
„Čak i naše vojne baze pripadaju Americi, a ne NATO-u. Dok nije proglašena pandemija koronavirusa, pripremale su se najveće vojne vežbe NATO-a u poslednjih 25 godina, na kojima je planirano učešće 37.000 vojnika i raspoređivanje vojne tehnike u Nemačkoj, Poljskoj, Belgiji i baltičkim zemljama u periodu od dva meseca, a uoči 9. maja – Dana pobede. Istovremeno su brojni lideri prihvatiti poziv da prisustvuju paradi u Moskvi. To ne govori ni o kakvom savezu i aktivnostima u istom pravcu“, rekao je ekspert.
Ideja o atlantskom bratu ─ zabluda
Politikolog smatra da se sa širenjem koronavirusa ugasila se i ideja o atlantskom bratstvu.
„Postali smo svedoci toga da su SAD donele jednostranu odluku o zatvaranju svoje teritorije za Evropljane, posle čega se pojavila i vest o vakcinama iz Evrope i pokušajima da se one otkupe. Ovde se okončava ideja o atlantskom bratstvu“, rekao je Bačev.
S tim u vezi, on je citirao reči bivšeg američkog predsednika Vudroa Vilsona.
„Jednom povedite ovaj narod u rat i zaboraviće da je ikad postojalo nešto kao što je tolerancija. Da biste se borili, morate biti okrutni i nemilosrdni, duh bezobzirne okrutnosti prodreće u samu srž našeg nacionalnog života“, izjavio je Vilson 1916. godine.
Ekspert je istakao da ne treba gubiti iz vida spekulacije poput one da su SAD pokušale da kupe patent od nemačke kompanije „KjurVak“, koja pravi vakcinu protiv koronavirusa, ili da je američki predsednik Donald Tramp želeo da sve naučne delatnosti kompanije prenese u Sjedinjene Američke Države.
„U istoriji se krizna vremena često ispostave kao pogodne ‘mutne vode’ za spekulacije“, rekao je Bačev.
Dobri odnosi s Rusijom - neminovni
On se takođe osvrnuo i na mogućnost razvoja odnosa Zapadne Evrope i Rusije.
„Dugoročno posmatrano, dobri odnosi sa Rusijom su neminovni. Može se čak reći da je EU potrebna podrška Rusije. Kada je reč o kulturi - što pre se shvati da se američka kultura odavno razlikuje od evropske, tim bolje. Ako govorimo o Rusiji, ona je osuđena da bude različita, sa pozitivnom konotacijom, ali istovremeno evropska“, zaključio je ekspert.
