Raspitujući se po apotekama u beogradskoj opštini Zemun o tome da li ljudi kupuju više lekova nego što im je potrebno, najčešće smo nailazili na odgovor - za kutiju više od onoga što je propisano. Saznali smo i da je velika potražnja za maskama, rukavicama i dezinfekcionim sredstvima, što nije ništa novo.
Građani pustoše apoteke zbog koronavirusa
Ali, od šest apoteka koje smo obišli, u jednoj su nam otkrili da su ljudi kupovali petomesečne zalihe različitih lekova. Mahom su to bili lekovi za pritisak i dijabetes, suplementi za kosti, a na toj listi našli su se i ozbiljniji lekovi – antimalarici, poput Dolkvina, kog u toj apoteci više nema, i Rezohina.
Dolkvin i Rezohin su lekovi koji uglavnom služe za lečenje malarije i nalaze se na D listi lekova, što znači da ih u maloprodaji imaju samo apoteke sa posebnom dozvolom i da bi trebalo da se izdaju isključivo na recept. Ipak, to nije uvek slučaj, pa se takvi lekovi mogu naći i na crnom tržištu za malo veću svotu novca.
Samostalno uzimanje lekova – opasno
Čak i da uspete da se domognete tih ili sličnih lekova, važno je da znate – oni ne leče koronavirus. Osim toga, stručnjaci izričito savetuju da ne pijete lekove bez konsultacije sa lekarom, jer to može biti vrlo opasno.
„To je apsolutno besmisleno! Činjenica je da se na internetu pojavljuju različite informacije koje upućuju na to da treba da se koriste antivirusni lekovi za lečenje HIV-a, lekovi za lečenje reumatoidnog artrita, antimalarici... Sve to je besmisleno, a šteta može da bude jako velika, jer to su lekovi koje bi trebalo da propisuju specijalisti, koji najbolje znaju kako se ti lekovi koriste“, kategorična je nekadašnja direktorka Instituta za farmakologiju dr Milica Prostran.
Sagovornica Sputnjika upozorava da takvi lekovi, poput antivirusnih za lečenje HIV-a, imaju mnogo neželjenih efekata i da mogu reagovati na lekove koji se upotrebljaju svakodnevno.
Vakcina protiv korone neefikasna?
Ona naglašava da ne postoji specifičan lek za koronavirus i sumnja da će vakcina, na kojoj se intenzivno radi, biti napravljena pre septembra, a sumnja i u njenu efikasnost, jer virus mutira velikom brzinom.
„Isto je sa virusom gripa. Zato se vakcine prave prema uzročnicima gripa, jer oni mutiraju. Postoje razne varijacije sezonskog gripa. Međutim, ovo je nešto što se dešava jako brzo i zbog toga moramo biti još oprezniji“, ističe Prostran.
Ne gomilati lekove
Osim toga što kupovinom tih lekova sebi možete naneti štetu, možete je naneti i drugima, koji ih koriste kao redovnu terapiju, pa bi nestašica mogla da ima ozbiljne posledice.
Milica Prostran potvrđuje da je nastupila nestašica lekova za krvni pritisak, koje i sama upotrebljava, ali smatra da su to oni čiji sastojci dolaze iz Kine i da je naše tržište dobro snabdeveno.
Sagovornica Sputnjika smatra i da pravljenje zaliha za period duži od dva meseca nema nikakvog smisla, jer nekim lekovima može da istekne rok trajanja.
Ona napominje da u trenucima ovakvih kriza, pacijenti pokušavaju da na razne načine dođu do lekova, pa podseća apotekare da poštuju zakonske propise i apeluje na građane da ne kupuju lekove „na crno“, jer je nezakonito, opasno i skupo.
