Tim povodom održana je tribina u Narodnom muzeju u tom gradu. U prepunoj svečanoj sali kao počasni gosti prisustvovali su i ataše za kulturu Ruske federacije Denis Kruglov, predstavnik Udruženja pitomaca ruskih kadetskih korpusa Leonid Kampe, kao i Svesrpski kozački savez, čiji je kapetan Predrag Perenčević izjavio:
„Posebno mi je drago što smo nastavili tradiciju koju je u ovom gradu i na ovom mestu započeo legendarni general Vrangel, koji se i sam lečio u ovoj bolnici i više puta posećivao pacijente“.
Ruska bolnica – sanatorijum osnovana je 10. marta 1920.godine (danas zgrada Doma omladine u Pančevu), i bila je najbolja i najopremljenija bolnica tadašnje Jugoslavije i okruženja – rekao je organizator tribine Predrag Obradović, predsednik društva srpsko-ruskog prijateljstva „Dositej Obradović“.
„Za opremanje bolnice sakupljani su dobrovoljni prilozi i donacije. Ruski lekari i milosrdne sestre su iz tih sredstava opremili zgradu koja je imala tri odeljenja – hirurško, terapeutsko i ginekološko, kao i tri operacione sale i najsavremeniji rendgen u to vreme u regionu. U tom porodilištu se od 1920-1930 rodilo oko 1000 beba, a 1932. godine i poznata slikarka Olja Ivanjicki. Tada su se za porođaje koristili bazeni-kade, koje danas imaju najbolja porodilišta. Bolnica u Pančevu je bila opremljena i apotekom, uređajem za elektro-zračnu terapiju, a tu su bile i velika biblioteka, crkva i kapela“ istakao je Obradović i dodao da je nakon revolucije u Rusiji 1920. godine oko 40.000 civilna i oko 30.000 oficira i vojnika došlo iz Rusije u Srbiju.
Pančevo je bilo jedan od centara ruske emigracije i u narednom periodu je imalo više od 40 ruskih ustanova – Ruski dom, biblioteku, pozorište, baletsku školu, a bilo je i zanatskih radnji, pekara i kafana.
Dr Tamara Petrović, koja je doktorirala ekonomiju na Univerzitetu međunarodnih odnosa MGIMO u Moskvi, govorila je o ekonomskim aspektima u medicini.
„Danas postoji velika opasnost odlaska naših medicinskih stručnjaka iz Srbije, a način da se to spreči je, između ostalog i mnogo veće ulaganje u sektor zdravstva i razvijanje zdravstvenog turizma u Srbiji. Jedan od načina da se to ostvari su upravo projekti javno-privatnog partnerstva sa privlačenjem stranih partnera. I naša država i Rusija su 2017. prepoznale značaj zdravstvenog turizma i napravile programe podrške, ali je to tek prvi korak. U zdravstvenom turizmu leži veliki novac u svetu, obrti vrtoglavo rastu iz godine u godinu, a mi se nalazimo na evropskom tlu i tu je velika šansa Srbije da aktivira svoje potencijale“, istakla je dr Tamara Petrović.
