Iako je zabranila javna okupljanja, zatvorila bioskope i pozorišta i uvela karantin na severu zemlje, Italija je pala na testu zaštite od koronavirusa. Po broju zaraženih i umrlih druga je posle Kine, u kojoj se situacija polako smiruje.
Kao glavni razlog rasta broja obolelih, stručnjaci navode nepoštovanje pravila koje je država uvela, a posebno okupljanja mladih koji ne odustaju od druženja na javnim mestima, iako im zbog toga preti kazna zatvorom.
U Srbiji je registrovano četiri slučaja obolelog od ovog opasnog virusa. Posle prvog nadležni su poručili da nema razloga za paniku i da je Srbija spremna da se bori sa ovakvom situacijom. Da li je zaista tako i šta možemo da naučimo iz situacije u Italiji?
Srpski imunolog poziva na oprez
Radmilo Petrović, iskusni imunolog, koji je bio u timu lekara koji su se borili protiv epidemije velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine, smatra da je poslednje vreme da se situacija shvati ozbiljno.
„Apsolutno nisam zadovoljan komentarima mojih kolega koji se ovih dana pojavljuju u javnosti, sada je poslednje vreme da se zaštitimo od epidemije. Ovo jeste kapljična infekcija, ali te kapljice su lake, lebde u vazduhu, sasušuju se i postaju takozvana kapljična jezgra. Ona padaju svuda i što je najgore – a to niko ne spominje – taj virus malo duže preživaljava u spoljnoj sredini. Izgleda da je otporniji, jer je obmotan omotačem koji se zove lipoidno-solubilni antigen. On ogrće virus, štiti ga da duže ostane živ i usled ekstremnih temperatura ili sušenja. Kada pada na razne površine, on postaje infektivna prašina koja se lako, hodanjem po zatvorenoj prostoriji ponovo uzvitla. To je tzv. sekundarni aerosol usled koga može da se zarazi onaj koji uđe u tu prostoriju“, objašnjava Petrović.
On dodaje da upravo zbog toga nadležni treba da razmisle o tome da zabrane javne skupove. „To je, po mom mišljenju, u ovom trenutku najpametnija odluka. Istovremeno, kod nas nema kampanje koja promoviše nošenje zaštitnih maski, a to je prva, osnovna mera. Oni koji u to ne veruju, neka pitaju Kineze kakvi su efekti“, kaže čovek koji je lečio obolele od variole vere.
Skupovi samo na otvorenom i to pod maskama
„Treba izbegavati velike skupove, ako već moraju, neka se održavaju na otvorenom prostoru. Ako su skupovi zatvoreni, svi moraju da imaju maske, da neko ne bi proširio virus. Idealno bi bilo – skupovi sa maskama u otvorenom prostoru, a ne u zatvorenom“, iako trenutno deluje nemoguće, tako je najbolje, ističe Petrović.
On dodaje da svaka maska štiti, pored nanomaske, koja maksimalno zadržava prodor virusa, hirurška maska i druge koje nisu tako specifične i guste smanjiće količinu udahnutog vazduha sa virusom, a poznato je da kada se udahne mala količina virusa, onda je i blaža klinička slika.
„Ako se udahne više virusa, klinička slika je teža, kraća je inkubacija. Sa manjom količinom virusa nastaje – u epidemiologiji poznato, a zasad ga ovde takođe niko ne pominje – takozvano prokuživanje, navikavanje organizma na manju količinu virusa i stvaranje tihog imuniteta“, zaključuje doktor Petrović.
