Iako srpski predsednik Aleksandar Vučić demantuje postojanje ovakvog predloga na stolu, ministar za evropske integracije privremenih prištinskih institucija Bljerim Reka izjavio je da se Srbiji nudi „veliki kompromis“ - izlazak na luku Drač u Albaniji preko Kosova. Tako nešto tvrde i kosovski mediji na albanskom jeziku, kao što je prištinski list „Bota Sot“.
Ovaj list objavio je da su SAD pripremile nacrt sporazuma Beograda i Prištine, da nude, alteranativno, korekciju granice ili Zajednicu plus, uz posebne zahteve Srbije.
Čuvati se ljudi koji crtaju mape
Ideja o izlasku Srbije na more preko Drača sa tunelima, zaštićenim koridorima i lukama je besmislica, komentariše za "Sputnjik" novinar iz Gračanice Živojin Rakočević ideju da Srbija u zamenu za priznanje kosovske nezavisnosti dobije izlazak na luku Drač u Albaniji preko Kosova.
„Trebalo bi se čuvati ljudi koji crtaju mape, a ne znaju geografiju i prstom ne mogu da pokažu gde je Balkan. Posebno su opasni istoričari hobisti koji su prepuni nemogućih istorijskih analogija“, kaže Rakočević.
A istorijska analogija koju Rakočević pominje je ideja srpskog ministra spoljnih poslova Milovana Milovanovića, koji je 1908, u jeku krize oko austrougarske aneksije BiH, predložio velikim silama da Srbija prizna aneksiju BiH, a da zauzvrat dobije izlaz na more na albanskoj obali.
Albanska obala, luke Drač, Valona i Medova, bile su na meti srpskih pretenzija i u Prvom balkanskom ratu. Nakon što su velike sile, pod pritiskom Austrougarske, sprečile Srbiju da dobije izlaz na more preko današnje Albanije, ta ideja više nije spominjana, osim u razmatranjima američkog predsednika Vudroa Vilsona 1919.
Ideju da Srbija dobije izlaz na more na albanskoj obali u zamenu za priznanje kosovske nezavisnosti prvi je aktuelizovao direktor Instituta za strateške studije iz Vašingtonu Gregori Kopli septembra prošle godine u kontekstu spekulacija o razmeni teritorija između Beograda i Prištine.
Zar je Drač jedini!?
Nesumnjivo je da je Srbiji potreban izlaz na more, kaže istoričar Ljubodrag Dimić. Međutim, šta bi Srbija izlaskom na Drač mogla da dobije i zašto su joj zatvorena vrata u Solunu ili Baru, pita se on.
„To jeste nekada bio san srpskih političara, to je u prvim decenijama 20. veka moglo da bude nešto što je ponuda, pogotovo u vremenima pre nego što je nastala jugoslovenska država. ali, mislim da je od četiri pravca koji povezuju Srbiju sa Mediteranom, ovaj najlošiji i najmanje frekventan“, kaže Dimić.
Ideja da Srbija izađe na more preko albanske obale, bili su pokušaji traženja, napipavanja Srbije strateških izlaza na more. Srbija je početkom prošlog veka, podsećamo, bila jedna od dve evropske države koja nije imala izlaz na more.
O frekventnosti pravca prema Draču govori Rakočević, koji se, kako kaže, vratio sa putovanja autoputem Drač-Kukeš, koji povezuje najveću albansku luku sa Kosovom i Metohijom. Ovaj autoput, dužine 114 kilometara važi za jednu od najskupljih investicija u Evropi, a cena putarine takođe je veoma visoka. Na njemu je, kaže Rakočević, video svega desetak kamiona koji uglavnom prevoze staro gvožđe.
Ideja o srpskom izlasku na more preko Drača najobičnija je podvala, zaključuje Rakočević.
„To nema nikakve podloge, nema ničeg realnog u svemu tome“, kaže on.
