Dok Brisel iznosi očekivanje da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezama koje je preuzela kada je put u EU označila kao strateški prioritet, Stejt department apeluje na „sve saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija po Zakonu o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije“.
„U razgovoru sa visokim vladinim zvaničnicima više puta smo izrazili zabrinutost zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije, uključujući i kupovinu sistema Pancir“, naveo je portparol Stejt departmenta.
Ovo nije prvi put da funkcioneri američke administracije prete aktiviranjem člana 231 američkog Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije, koji se odnosi na mogućnost uvođenja sankcija pojedincima i pravnim licima koja imaju poslovnu saradnju sa bezbednosnim i obaveštajnim sektorom Rusije, Irana i Severne Koreje.
Novembra prošle godine u Beograd je doputovao Tomas Zarzecki, direktor Posebnog odeljenja Stejt departmenta SAD za sprovođenje sankcija, a pre njega, mogućnost uvođenja američkih sankcija Srbiji zbog nabavke ruske vojne opreme najavio je i Metju Palmer, predstavnik američkog državnog sekretara za Balkan.
Pozadina američke pretnje Srbiji
Zarzecki je novembra prošle godine otišao iz Beograda, a sankcije Srbiji nisu uvedene. Sada, nakon što je Srbija nabavila „Pancir“, ponovo se aktivira mogućnost uvođenja sankcija.
Procenjivati realnost pretnje sankcijama nezahvalno je, jer, kako kaže istoričar Saša Adamović, u američkom odnosu prema Srbiji i njenoj vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom postoje dve struje.
„Jedna je iz Stejt departmenta, odnosno od strane duboke države, koja na vojno-tehničku saradnju sa Rusijom ne gleda blagonaklono, spremna je da upotrebljava teške reči, pa, između ostalog, da kroz izjave svojih zvaničnika preti Srbiji uvođenjem određenih sankcija“, objašnjava Adamović.
Sa druge strane, navodi naš sagovornik, unutar američke administracije postoji druga pozicija, fleksibilnija kada je u pitanju srpsko-ruska saradnja.
„Ona, paradoksalno, dolazi iz NATO, koji u tom smislu ima pozitivniji stav prema Srbiji, rekao bih realniji, uravnoteženiji i koji misli da je nabavka vojne opreme iz Rusije nacionalna odluka Srbije i da na tu odluku naša zemlja ima pravo“, kaže Adamović.
Razlike između ova dva stava nisu samo u nijansama, dodaje on. Kao ilustraciju svog stava, Adamović navodi da je predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa Eliot Engel javno ukorio jednog od američkih generala na službi u NATO zbog stava Alijanse prema Srbiji. Engel je kritikovao stav o vojnoj neutralnosti Srbije i intenzivnu saradnju sa Rusijom.
„Biće zanimljivo u narednom periodu pratiti kako će se te dve struje odnositi jedna prema drugoj, koja će na kraju odneti prevagu. Opet, postoji još jedan ugao gledanja na celu stvar, da su pretnje sankcijama Srbiji zbog „Pancira“ preventivno upozorenje da Srbija ne nabavlja S-400“, smatra Adamović.
Može li Srbija očuvati vojnu neutralnost
Srbija je u ovom trenutku dovoljno jaka da preuzme na sebe rizik pretnje duboke države, jer pokazuje spremnost da sarađuje, ne samo sa Rusijom, kada je u pitanju obnova naoružanja i vojne opreme, ocenjuje Adamović i napominje da je takva pozicija u skladu sa proklamovanom vojnom neutralnošću naše zemlje.
Postavlja se, međutim, pitanje, da li su pretnje iz Stejt departmenta usmerene na geopolitički zaokret Srbije i na narušavanje vojne neutralnosti?
To je, za sada, jaka tvrdnja, smatra Adamović. U stavu Stejt departmenta sasvim sigurno ima elemenata nezadovoljstva zbog srpske saradnje sa Rusijom, Kinom ili Turskom. Sa druge strane, NATO hvali nivo saradnje sa Srbijom i spreman je, barem na rečima, da poštuje vojnu neutralnost.
„Mislim da, bez obzira da li će se taj pritisak nastaviti, on više nema onu snagu kakvu je imao devedesetih, da su se u svetu stvari toliko promenile da svi oni koji su dominirali bivšim svetskim poretkom, više nisu toliko jaki i nisu sposobni da nametnu svoja rešenja. Mislim da Srbija ima dovoljno snage da se tim pritiscima odupre“, zaključuje Adamović.
