Ako Sunčev sistem star 4,6 milijardi godina, uporedimo s 24 sata, može se reći da se Zemlja oblikovala za minut i po, što su rezultati koji se razilaze s tradicionalnom teorijom o tome da je Zemlja nastala sudarom dva veća nebeska tela u razdoblju dugom desetina miliona godina, to jest da je stvorena za 5 do 15 minuta u odnosu na razdoblje od 24 sata, piše Science Daily.
Tako smo dobili novu alternativnu teoriju o tome da se Zemlja formirala gomilanjem kosmičke prašine.
"Objekti veličine milimetra spojili su se i napravili planetu. Ova implikacija o brzom formiranju Zemlje važna je za celi solarni sistem, a govori i o tome kolika je verovatnoća da se planeti oblikuju i na drugim mestima u galaksiji", kaže Martin Šiler, vodeći autor istraživanja.
Prema novim podacima, proces formiranja Zemlje trajao je oko pet miliona godina, a istraživači procenjuju da je u ovom razdoblju kreirano i jezgro Zemlje, čime je uklonjeno rano nagomilavanje gvožđa s površine.
Proces koji se odigrava i na drugim mestima u univerzimu?
Zahvaljujući ovim otkrićima i na osnovi teorije o formiranju planeta od kosmičke prašine, istraživači su došli do zaključka da bi ovaj proces mogao biti zakon koji se odigrava i na drugim mestima u univerzumu.
To znači da je moguće da su se i drugi planeti formirali brže nego što bi to bio slučaj da su nastali od sudara dva objekta.
Ova pretpostavka je potkrepljena otkrićem mnogih egzoplaneta, planeta koje nisu u Sunčevom sistemu, a koji su astronomi otkrili od sredine devedesetih godina do danas.
"Sada znamo da se planeti formiraju svuda i da imamo generički mehanizam koji kreira planetarne sisteme. Kada budemo shvatili kako funkcionišu ovi mehanizmi u našem solarnom sistemu, možemo napraviti slične zaključke o drugim planetarnim sistemima, uključujući i kada i koliko često se može očekivati prisustvo vode na njima. Ako je teorija o ranom kreiranju planeta zaista tačna, moguće je da je voda samo nusprodukt kreiranja planeta sličnih Zemlji i da se osnovni uslovi za život mogu naći i na drugim mestima u univerzumu", kaže profesor Martin Bizaro, koautor istraživanja.
