Nastupajući na konferenciji o razoružavanju, koja se održava u Ženevi, Lavrov je rekao da je prvi takav potez Vašington preduzeo još 2002. godine kada je istupio iz najvažnijeg sporazuma o strateškoj stabilnosti – Sporazuma o ograničavanju sistema protivraketne odbrane.
On je podsetio i na činjenicu da je Amerika jedina zemlja koja je upotrebila nuklearno oružje pre 75 godina na japanske gradove Hirošima i Nagasaki, čime je i pokrenuta trka u nuklearnom naoružanju čije se posledice osećaj i danas.
Pravi razlog istupanja iz Sporazuma o raketama nije Rusija
U osvrtu na Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, Lavrov je rekao da pravi razlog zbog čega je Vašington odlučio da istupi iz njega nije povezan sa stavom Rusije po tom pitanju.
Prema njegovim rečima, Amerika je praktično odmah nakon istupanja iz Sporazuma počela da sprovodi testiranja zabranjenih sistema, nakon čega su počele da se nižu najave da će ti sistemi biti raspoređeni u različitim regionima sveta.
S tim u vezi, Lavrov je istakao da je recipročni stav Rusije da takođe istupi iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i da pruži odgovor na raspoređivanje tih sistema – „maksimalno odgovoran pristup“.
Niko ne sme da pobedi u nuklearnom ratu
Lavrov je rekao i da je Rusija predložila Americi da se stavi akcenat na „formulu“ koju su svojevremeno utvrdili poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov i tadašnji predsednik SAD Ronald Regan o tome da u nuklearnom rati „ne sme biti pobednika“.
„U cilju smanjivanja tenzija i očuvanja mogućnosti da se nastavi dijalog neophodno je staviti akcenat na formulu Gorbačova i Regana. Moskva smatra da bi takav stav Zapada predstavljao pozitivan signal za celokupnu međunarodnu zajednicu. Međutim, Vašington na te pozive ne odgovara“, dodao je.
On je takođe rekao i da nova nuklearna doktrina SAD drastično umanjuje prag upotrebe takvog naoružanja.
