Članovima ove grupe, koji su snimili pesme „Dogodine u Prizrenu“ i „Sviće zora“, posvećene odbrani svetinja na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, zabranjen je ulazak u Crnu Goru. Feđa Dimović, Blažo Vujović i Boško Ćirković vraćeni su sa graničnog prelaza Dobrakovo i podgoričkog Aerodroma, ali je Aleksandar Protić uspeo da uđe u Crnu Goru i primi gramatu i orden sa zlatnim likom svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca.
„Crna Gora, koja je ognjište velikih pesnika i svetaca Božijih, velikoga Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca, ta Crna Gora se uplašila od pesnika. Zato je zabranila i dolazak najvećem pesniku posle Njegoša u Crnoj Gori, Matiji Bećkoviću. On je opasan po svojim pesmama. Niko tako nije napisao veličanstvene pesme o Crnoj Gori kao Matija Bećković, jeste izrazio i tugu svoju zbog Crne Gore koja je bila i koja nestaje. To je tačno, to je činjenica, ali sve što je napisao je istina“, rekao je mitropolit.
Govoreći o tome da je Bećković pisao na rovačko-moračkom dijalektu, vladika je kazao da je sada crnogorski dijalekat proglašen za jezik. Po njegovom mišljenju „valjda je strah za taj jezik izmišljen, koji je sada zavladao u Crnoj Gori, razlog da se plaše pesnika“.
Istakao je da su ovi koji zabranjuju pesnicima ulazak u Crnu Goru potomci onih koji su srušili crkvu Svetoga Petra Cetinjskoga na Lovćenu, oskrnavili mošti Svetoga Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca i uhapsili ga.
„Oburdavajući crkvu sa Lovćena oburdali su Crnu Goru“, ocenio je mitropolit Amfilohije i dodao da Crna Gora ne može nestati jer je ona sagrađena na bogoljublju i bratoljublju:
„Svi koji su u Crnoj Gori kroz vekove hodili svetim putem Božijim su uspravljali ovaj narod i danas iz te uspravljenosti narod je krenuo da proslavlja ime Božije ulicama u miru i ljubavi, radosti i bratskoj slozi i slobodi.Tako su i ovi mladi ljudi iz „Beogradskog sindikata“ kroz te svoje jesme pevali veoma opasnu pesmu za Crnu Goru, koja nije ništa drugo nego ponovljeni testament i himna kralja i gospodara Crne Gore Nikole Prvog Petrovića“, rekao je Amfilohije.
Uručujući nagradu, on je dodao da je u Crnoj Gori „vaskrsao narod“ i da je „kroz njegovo buđenje i naša Crkva na ovim prostorima postala jedan od najznačajnijih duhovnih centara ne samo našeg naroda, nego sveukupne Evrope i sveta“.
„Ovi molebni i blagoslovene litije to je nešto jedinstveno što se danas događa u svetu. Narod masovno izlazi na molitvu Gospodu, Presvetoj Bogorodici u znaku bratske ljubavi i slobode. Odavno je trebalo i čekalo se da se narod Crne Gore probudi i da zadobije slobodu i oslobodi se od straha“, kazao je vladika Amfilohije.
Po njegovim rečima „prvi put posle toliko vremena duh koji neguje Crkva Hristova, duh ljubavi i zajedništva, bratske sloge i slobode, i straha samo pred Bogom, a ne pred moćnicima ovoga sveta, se probudio i to je veliki Božiji dar“.
Ovo što se dešava u Crnoj Gori daje veliku veru i nadu
Zahvaljujući se na nagradi Aleksandar Protić je kazao da mu je drago što je danas sa braćom u Crnoj Gori, i ujedno izrazio žaljenje zbog odsutnosti ostalih članova grupe. Istakao je da svima njima „sve ovo što se dešava poslednjih dana u Crnoj Gori daje veliku veru i nadu“.
