Evropi u tom preživljavanju u novim svetskim okolnostima može pomoći stvaranje evropskog saveta za bezbednost, koji će omogućiti brže, doslednije i efikasnije reagovanje na izazove.
„U svetu je, kako je dobro uvideo nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, primetna ‘destruktivna dinamika’”, smatra Ursula Verter-Pič.
Kako autorka članka navodi, pred Evropom je mnogo izazova, a u međuvremenu je reč „nestajanje Zapada” postala deviza nedavno održane Minhenske bezbednosne konferencije.
Ona objašnjava da Evropska unija nije uspela da postane uticajan igrač na svetskoj sceni pre svega zato što su evropski političari odbili da prihvate „novu, okrutniju realnost” u kojoj su države spremne da promovišu svoje interese pomoću sile. Iz svega proizilazi takozvana militarizacija ekonomskih sredstava, informacija, tehnologija i tehnološke sfere.
Pored toga, kako autorka članka navodi, svet je postao kvadripolaran i u njemu bivstvuju „kineski zmaj”, „američki bizon”, „ruski medved” i „šačica Evropljana”.
Autorka smatra da su Evropi neophodni pragmatizam, hrabrost i preispitivanje posleratne bezbednosne arhitekture da bi ušla u tu igru bez dolivanja ulja na vatru. Odgovor na mnoge izazove pred kojima se Evropska unija nalazi može, prema njenom mišljenju, biti formiranje evropskog saveta za bezbednost. Uz njegovo postojanje bi bilo lakše usaglašavanje spoljne politike, kao i politike u oblasti odbrane i bezbednosti. On bi omogućio obuzdavanje samovoljnog delovanja Nemačke, Francuske i Velike Britanije, zbog kojih često stradaju „male” članice EU.
Autorka ističe da se novi savet za bezbednost može stvoriti na osnovu već postojećih struktura u Evropi i može postati odgovor na nestabilnu situaciju u svetu, a inicijativa poseduje i veliki potencijal: brže reagovanje, porast globalnog uticaja i aktivno učešće u svetskim procesima. Drugim rečima, Evropa će progovoriti „jezikom moći”, a „nestajanje Zapada” će se smanjiti, zaključuje autorka članka Ursula Verter-Pič.
