„Moramo da shvatimo da je legitimnost naše teritorije iz 1991. godine povezana sa sovjetskom istorijom i sa spomenicima koji su tu bili postavljeni. Na primer, spomenici sovjetskim vojnicima u Zapadnoj Ukrajini su obeležja naše legitimnosti na toj teritoriji”, istakao je Čalij.
Pored toga, nekadašnji ukrajinski diplomata je rekao da ga zabrinjava to što je bivši predsednik Vrhovne rade Ukrajine Andrej Parubij nepromišljeno osudio pakt Molotova-Ribentropa.
„Cela zapadna granica Ukrajine, počevši od Crnog mora pa do Belorusije je proistekla iz pakta Molotova-Ribentropa”, podsetio je Čalij.
On takođe smatra paradoksalnom činjenicu da se Kijev tako lako odlučio na sličan korak, zato što uništava monumentalne elemente legitimnosti nad nekim teritorijama.
Bivši diplomata je dodao da su se ukrajinske vlasti odlučile na sličan postupak otkazivanjem Sporazuma o prijateljstvu sa Rusijom.
„Lako je uništiti, a to je bio jedini sporazum između Rusije i Ukrajine po kome su Rusi priznali da je Sevastopolj deo Ukrajine, jer u odluci o predaji Krimske oblasti iz sastava Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike u sastav Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike iz 1954. godine nema reči o Sevastopolju. Drugim rečima - mi svojim rukama uništavamo mnoge stvari, uopšte ne razmišljajući o posledicama”, zaključio je Čalij.
Krim je postao deo Rusije nakon referenduma održanog u martu 2014. godine na kom se 96,77 odsto glasača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja izjasnilo za ulazak u sastav Rusije. Krimske vlasti su održale referendum nakon državnog udara u Ukrajini. Kijev kao i ranije smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom. Ruske vlasti su više puta saopštavale da su stanovnici Krima demokratskim putem i u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i Statutom UN glasali za ujedinjenje sa Rusijom.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je konačno zatvoreno.
