Iako je radijski program prvi put emitovan 13. februara 1946. godine na Radiju UN, današnji praznik, Svetski dan radija, ustanovljen je pre devet godina, kako bi promovisao medij koji je sa razvojem moderne tehnologije i pronalaskom interneta sve manje popularan.
Program prekidamo zbog važne informacije!
Od prvog elektronskog sredstva obaveštavanja, radio se pretvorio u sredstvo za zabavu, mnogi smatraju lošu, jer svaki radio – svira istu pesmu.
Do toga su ga dovele komercijalne, ali i političke prilike. Ljudi vole da slušaju muziku, koju prekidaju samo reklame, ili poruke iz kratkih vesti.
Ipak, na radijskom nebu Srbije i dalje opstaju kultne autorske emisije. „Neonska duga“, rokenrol magazin Žikice Simića, svake nedelje na Radio Beogradu 2 od 18 časova nudi vratolomno surfovanje kroz vreme, odnosno muzičke žanrove.
Na pitanje da li radio umire, autor kultne emisije „Tajanstveni voz“ kaže da je važno da radio postoji, a da su jedan od dokaza povratne reakcije njegovih slušalaca. To je važno za nas koji volimo tradicionalnu radijsku prezentaciju, a lično nemam baš neko razumevanje za ove nove oblike radijskog emitovanja, kaže Žikica Simić za Sputnjik.
„Ne samo da nemam razumevanja, ni ne slušam, nisam slušač internet radio-stanica koje emituju sam plej-liste. Više verujem u autorski pristup radijskom poslu i verujem da iza svake emisije mora da stoji čovek sa imenom i prezimenom u čiji ukus ja verujem. Kao što je nekada bilo sa emisijama koje su potpisivali Sloba Konjević ili Nikola Nešković“, kaže čovek koji je bežao iz škole da bi čuo određenu pesmu na Jugoslovenskoj radio-televiziji.
Mali ljudi iz radija će preživeti
U vremenu ubrzanog života malo ko ima vremena da se posveti slušanju radija, osim ako nije reč isključivo o muzičkom programu, koji se sluša „usput“. Naš sagovornik smatra da pravi slušalac radija uvek zna da li nekoga ima u studiju ili ne.
„Slušalac to uvek oseti, ma koliko hiljada kilometara bio daleko od te radio-stanice, a to je poseban doživljaj“, kaže Žikica Simić.
On dodaje da je apokalitičnu sliku „novog radija“ najbolje opisao Tom Vejts korz priču o malom američkom gradu u kome je izbio veliki požar, pa je o tome hitno bilo potrebno obavestiti stanovništvo.
„Neko je rekao, hajde da odemo u radio-stanicu, pa ćemo preko radija. Otišli su, ušli, ali unutra uopšte nije bilo živih ljudi, samo su mašine emitovale program. To je negativna utopija koja stoji na kraju nekog puta, ali ljudi su ljudi, uvek će voleti da čuju živu reč, da čuju određenu ličnost kako nešto saopštava preko radija i izražava svoj stav, neće to baš tako lako nestati. Iako je tehnologija u ekspanziji i menja se duh vremena, uvek će na radiju biti prostora i za ljude koji izražavaju svoje stavove“, siguran je Simić.
On dodaje da je teško reći kakva je generalno budućnost radija, ali i da je imao sreće što je u trenutku kada su se gasile emisije i stanice koje su negovale jak autorski pečat počeo da radi na Drugom programu Radio Beograda. Koji je zadržao takav pristup.
„Mislim da će uvek kod ljudi uvek opstati potreba da se čuje određena radijska emisija koja ima svog autora i koja izražava određeni stav. Mislim da to neće baš tako lako da nestane, da će se u nekoj budućnosti možda i opšta klima vezana za radijski program promeniti“, zaključuje Žikica Simić.
Autorski stav neguje i Radio Sputnjik, koji je prvu emisiju emitovao 19. januara 2015. godine. Pored polučasovne emisije vesti, koja se emituje tri puta dnevno, svake večeri na Studiju B „Sputnjik intervju“ uređuju i vode različiti autori.
Na istim talasima subotom u 10 časova u etru je „Orbita kulture“, a ponedeljkom i sredom od 17 časova na radiju Novosti mali ljudi iz radio aparata, koji imaju stav, vode „Svet sa Sputnjikom“.
