Zelenskog sada kritikuju da iskrivljuje istorijske činjenice i da se sve više priklanja ideji ukrajinskog nacionalizma. Takođe, kritikuju ga i što ne mari za svog dedu, koji se borio u redovima Crvene armije.
„To je klasična antiruska propaganda. Ova izjava je povezana sa jednom željom — da se prestane sa zahvalnošću Rusiji za podvig koji je učinila tokom Drugog svetskog rata. Ako nema zahvalnosti, onda će sva podlost koju tamo čine biti opravdana. Ako je Rusija pobedila u tom ratu nacizam, a nije započela rat, tada će sve što Ukrajina i Poljska sada rade biti nemoguće opravdati, a oni se moraju nekako opravdati“, rekao je za Sputnjik Dmitrij Žuravljov, generalni direktor Instituta za regionalne probleme.
Zelenski je na sastanku sa poljskim kolegom Andžejom Dudom rekao da su Poljska i poljski narod prvi na svojoj koži osetili zaveru totalitarnih režima. To je, kako je dodao, dovelo do izbijanja Drugog svetskog rata i omogućilo nacistima da pokrenu smrtonosnu mašineriju Holokausta.
Ukrajinske uvrede Rusije — pomračenje svesti
Ukrajinski predsednik je takođe pokrenuo temu oslobađanja logora smrti — Aušvica od strane sovjetske armije, ali je izbegao pominjanje Sovjetskog Saveza i Crvene armije. Umesto toga, govorio je o Ukrajincima koji su učestvovali u toj operaciji. Naglasio je da Evropa i svet u celini „nemaju pravo da danas ćute kao što je to bio slučaj 1939. godine“.
Zelenski je pozvao sve zemlje sveta da kažu „ne“ totalitarnim ideologijama, represijama, ksenofobiji i svakoj mržnji i netoleranciji da bi se čovečanstvo zaštitilo od nove patnje.
Žuravljov ističe da su optužbe koje je Zelenski izneo na račun Rusije u suprotnosti sa izjavama Kijeva, u kojima se izražava želja o izgradnji odnosa sa Moskvom.
„Naše komšije, nažalost, imaju neku vrstu pomračenja svesti — sigurne su da je moguće, s jedne strane, vređati Rusiju, a s druge, pregovarati s njom. Kao treba dokazati da je Ukrajina u pravu, a Rusija nije. Osim toga, oni mir vide kao pobedu, a odnose kao svoju korist, pa stoga za njih nema protivrečnosti. Ako im sada dokažemo da greše, biće veoma iznenađeni, a verovatno to treba učiniti“, smatra Žuravljov.
Poljska i Ukrajina udruženo protiv Rusije
Izjava Zelenskog došla je u trenutku kada i Poljska pokušava da proglasi Rusiju odgovornom za početak Drugog svetskog rata. Parlament te zemlje usvojio je početkom januara rezoluciju u kojoj je optužio Sovjetski Savez da je započeo rat zajedno sa fašističkom Nemačkom, a lider vladajuće poljske partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinski smatra da i Nemačka i Rusija treba da plate kompenzaciju Poljskoj za štetu koja joj je naneta za vreme Drugog svetskog rata.
Reagujući na takve zahteve, ruski zvaničnici su podsetili Poljake da je Rusija skupo platila oslobađanje Poljske od nacizma i to životima 600.000 crvenoarmejaca, ističući istovremeno da ta država danas postoji zahvaljujući podvigu palih boraca Crvene armije.
Ruske vlasti su na takve pretenzije Poljske izjavljivale da Varšava neće dobiti nikakvu ratnu odštetu od Rusije, jer nema na to prava i ukazivale su da neke evropske zemlje pokušavaju da revidiraju istoriju.
S druge strane, Ukrajina je čak optužila Moskvu da pokušava da unese razdor između Kijeva i Varšave i predložila je Poljskoj da se ujedine protiv Rusije — zemlje za koju tvrde da „krade tuđe teritorije i tuđu istoriju“, da „pripisuje sebi tuđe pobede“ i „prebacuje na druge odgovornost za zločine“.
Međutim, sudeći po izjavama eksperata, većina Ukrajinaca ne podržava stav kijevskih vlasti po ovom pitanju. Ukrajinski novinar Dmitrij Vasilec smatra da izjava predsednika Zelenskog, koji je u Poljskoj optužio SSSR za početak Drugog svetskog rata, ima najmanje tri moguća objašnjenja. Prva varijanta je da je Zelenski odlučio da započne revidiranje istorije „zajedno sa saučesnikom Dudom“. Druga varijanta je da je Zelenski samo papagajski pročitao tekst koji su mu drugi napisali, ne ulazeći u suštinu. I treće, da je predsedniku Ukrajine „iz inostranstva“ izričito zatraženo da „iznese tu glupost“.
Ukrajinski novinar zaključuje da je svaka od opcija za ukrajinske građane „vrlo tužna“, ocenjujući da su zemlji potrebni ponovni izbori i potpuna promena vlasti.
