Dimitrij Jegorčenkov sa Instituta za strateška istraživanja ističe da je turski predsednik svestan da međunarodni igrači, između ostalog Rusija i Iran, koji su zajedno sa Turskom deo „astanskog formata“, veoma dobro znaju šta se dešava na terenu i ko je kriv za to što se dogovor o prekidu vatre u zoni deeskalacije Idlib ne poštuje, te da ova izjava ima isključivo „unutrašnju upotrebu“.
Sirija je tursko predizborno pitanje
„Turskom predsedniku je neophodno da objasni sopstvenim građanima zašto se objavljeno primirje u Idlibu ne poštuje. Ne poštuje se od strane tih snaga koje se oslanjaju na Tursku, kada je reč o snošenju odgovornosti za ono što se danas dešava na teritoriji Idliba. Tamo se dešavaju vrlo neprijatne stvari, napadi militanata na Vladine snage se produžavaju, i nije reč o pojedinačnim, već o sistemskim napadima“, rekao je ekspert.
Prema pisanju ruskih medija — islamističke formacije sa sedištem u provinciji Idlib, gde je i uspostavljena zona deeskalacije, narušavale su režim primirja granatiranjem teritorija koje se nalaze pod kontrolom oružanih snaga Sirije. Vladine snage su preuzele akciju za suzbijanje dejstava militanata i u tom talasu zauzele Marat el Numan, jedan od većih gradova u toj zoni.
Stanislav Trasov, direktor analitičkog centra „Bliski istok-Kavkaz“, ističe da turskom predsedniku nije pošlo za rukom da ispuni obaveze koje je preuzeo u okviru „astanskog formata“, a koje su se, pre svega, odnosile na borbu sa militantima u cilju razdvajanja umerenih od ekstremnih islamista. Turski neuspeh je doveo do zaoštravanja situacije i reakcije zvaničnog Damaska.
„Iz Idliba su počele da se vrše diverzije i napadi na druge teritorije, pa čak i na Alepo. Doneta je odluka da se pokrene ofanziva, a Erdogan je upozoren. Sirijske trupe su počele da napreduju“, rekao je Tarasov.
Eksperti ističu da ne treba zaboraviti da se iza ovakve izjave krije i Erdoganova nervoza zbog mogućeg talasa sirijskih izbeglica koje će nemiri naterati da se uputite ka turskoj granici. Bez obzira na pomoć koju Turska dobija od EU kako bi izašla na kraj sa migrantima, ovo predstavlja veliko opterećenje za turski budžet, a opterećenje se u predizbornoj godini pretvara u ozbiljan problem.
Turska ne može bez Rusije
Za Alekseja Obrazcova, sa Više škole ekonomije u Sankt Peterburgu, nestala je predvidljiva spoljna politika — postoji samo unutrašnja politika ove ili one zemlje, te su u tom smislu reakcije turskog predsednika logične. Erdogan se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima i nisu mu potrebne izbeglice iz Sirije, za čiji je dolazak u određenoj meri i sam odgovoran, jer nije uspeo da reši problem militanata u zoni koja se graniči sa Turskom.
„Tursko rukovodstvo rešava svoje probleme, bliže se predsednički izbori, počela je rasprava o ustavnim reformama, uticajni turski političari izjavljuju da je predsednička republika pojela sebe, te da bi imalo smisla obnoviti značaj Parlamenta“, rekao je ekspert.
Politički analitičar Kiril Semenov ističe da se zauzimanje grada Mart el Numan zaista može smatrati narušavanjem početnog dogovora, ali da je Erdogan od samog početka znao da će se pre ili kasnije i ova zona deeskalacija naći u Asadovim rukama.
„Erdoganu je sada kasno da se buni, kada je ostala jedna od četiri zone deeskalacije. Tri zone se nalaze pod kontrolom Asada, jer su Erdogan i Turska u saradnji sa Rusijom tome doprineli“, objašnjava ekspert.
Talas optužbi na račun Rusije, a u vezi sa situacijom u Siriji, započeo je američki državni sekretar Majk Pompeo, kome se pridružio i turski predsednik. I jedna i druga zemlja se nalaze u predizbornoj euforiji i nemaju mogućnost da bez Rusije reše bilo koje pitanje, što predstavlja veliki problem za lični imidž ovih predsednika, zaključuju eksperti.
