Profesor geopolitike na Univerzitetu u Londonu Klaus Dods u razgovoru za „Skaj njuz“ navodi da bi postojeći međunarodni sporazum, kojim se održava ravnoteža na kontinentu, mogao da bude osporen. Prema njegovom mišljenju, to bi mogla da učini Kina.
Stručnjak, takođe, upozorava da bi, usled promene klime i drugih faktora, kontinent mogao da izgubi poseban status „poslednje velike divlje teritorije“. Sve to će pojačati težnje da se započne njegova eksploatacija.
Dods kaže da su ljudi u prošlosti aktivno lovili foke i kitove u regionu. Sledeći korak može da bude ne samo povećanje inteziteta ribolova, već i iskopavanje rudnih bogatstava na Antarktiku, uključujući cink, gvožđe i uranijum.
U regionu se pitanje ribolova trenutno rešava, ali Sporazum o Antarktiku zabranjuje eksploataciju minerala. Međutim, vrši se pritisak na ovaj 60 godina star sporazum, jer „zemlje u razvoju“, a pre svega Kina, teže da pojačaju svoj uticaj na kontinentu. Peking već poseduje četiri istraživačke stanice na Antarktiku i gradi petu, podseća „Skaj njuz“.
„Šta god radili na Antarktiku, koliko god dobro njime upravljali ili štitili njegovu ekologiju, klimatske promene će uticati na tu oblast. To znači da će zemlje poput Kine imati sve veće pravo glasa kada je reč o upravljanju Antarktikom“, istakao je profesor.
Sporazum o Antarktiku bio je potpisan u jeku Hladnog rata. Pedeset četiri države, uključujući i supersile, odrekle su se teritorijalnih pretenzija u regionu i taj kontinent su proglasili mestom „mira i nauke“.
Sporazum opstaje zahvaljujući konsenzusu, ali postoje sumnje da on može ostati na snazi ako jedna od zemalja-potpisnica odluči da ga ignoriše ili da istupi iz njega.
Ledena naučna oaza
Sporazum je izazvao „bum“ u nauci na Antarktiku. Trideset zemalja otvorilo je osamdeset dve istraživačke baze u različitim delovima kontinenta. Međutim, rastu tenzije zbog prisustva vojske u nekim bazama. Štaviše, Čile i Argentina, čije se teritorijalne pretenzije podudaraju sa britanskim, poslali su trudnice u njihove baze na Antarktiku da se porode, navodi „Skaj Njuz“.
„Nauka je oduvek bila posrednik geopolitike. Zemlje su činile sve da bi razmestile svoje stanice širom Antarktika, podigle nacionalne zastave i pokazale svoju aktivnost, direktno pokušavajući da saopšte: ’Ovde smo, zauzeti smo poslom, ovo je naša zemlja‘“, kaže Dods.
Šefica Odeljenja za polarne regione Džejn Rambl smatra da je nauka ključni element za Sporazum o Antarktiku. Prema njenim rečima, sporazum nije idealan, ali činjenice pokazuju da većina država shvata da je bolje sarađivati u okviru ovog dokumenta, kako bi razumeli region i imali pravo glasa u upravljanju njime, nego samostalno delati.
Otkriće Antarktika prvi put je zabeleženo 27. januara 1820. godine, a za to je zaslužan pomorski ruski oficir Fadej Fadejevič Belingshauzen. Primetio je ledeni pojas na Obali princeze Marte. Tri dana kasnije britanska ekspedicija koju je vodio Edvard Bransfild, ugledala je kopno na severnom vrhu Antarktičkog poluostrva, podseća „Skaj njuz“.
