Ovo je već peta godina kako Andrićev institut dodeljuje „Veliku nagradu Ivo Andrić“, a nagrada je u međuvremenu postala jedno od najznačajnijih domaćih književnih priznanja — laureati su u proteklim godinama bili Matija Bećković, Vladimir Kecmanović, Dušan Kovačević, Zahar Prilepin, Ju Hua, Bora Đorđević, Goran Petrović i Rajko Petrov Nogo, prenosi „Iskra“.
„Još kao sasvim mlad čovek od 20 godina, kada sam video to čudo koje se sa ljudima dešava na tome mestu, na Golom otoku, mislio sam — o ovome neko mora da piše. Čekao sam 30 godina da neko zaista nešto ozbiljno napiše, a pisali su obično oni ljudi koji su taj logor izmislili ili izvodili, i tako je došlo vreme kada sam rekao sebi — ovo ćeš morati ti da pišeš, inače neće niko drugi. Seo sam i zatim napisao pet debelih knjiga od gotovo 4.000 strana. Posle objavljivanja tih debelih knjiga o Golom otoku imao sam mnogo susreta sa Golootočanima, pravio sam zabeleške o tim razgovorima i tada sam se razboleo“, ispričao je Mihailović u Andrićgradu, govoreći posle dodele nagrade.
„Živimo u veoma turbulentnim vremenima, ponekad se čini da neumitno klizimo u prošlost i da velika istorija preti da se ponovi. Ta dešavanja ruše davno uspostavljene veze i istovremeno otvaraju potrebu da se te veze ponovo uspostavljaju. Treba ponovo graditi mostove, ponajpre mostove kulture. Andrićev roman ’Na Drini ćuprija‘ završava se scenom rušenja mosta koji je postojao 400 godina. Danas, međutim, most na Drini ponovo stoji i služi ljudima. Verovatno je to sudbina svakog mosta, da bude rušen, kako bi nam zatim pružio priliku da ga ponovo izgradimo“, rekla je posle dodele nagrade ruska književnica Guzelj Jahina, koja je, zahvaljujući Kusturici i Andrićevom institutu u Andrićgradu, na Drinu stigla sa Volge, iz Rusije, iz grada Kazanja, gde živi.
Laureate „Velike nagrade Ivo Andrić“ i goste na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu pozdravio je danas i direktor ove ustanove Emir Kusturica.
„Roman ’Kad su cvetale tikve‘ Dragoslava Mihailovića bio je moj prvi susret sa idejom šta je to ustvari Goli otok, upravo na način kako je to primećeno u najboljim romanima. Tu nije bila samo reč o Golom otoku, nego je bila reč i o tome kako porodica, ta koje se raspada uspešno, trpi taj period komunističkog nasilja. Roman Ju Hua, odnosno njegovo čitavo delo, posvećeno je trpnji u vreme Maovog režima. I Duška Kovačevića možemo tako posmatrati, samo što je on više u sferi komedije. Izuzetna mi je čast da smo uspeli da, za razliku od nekih drugih nagrada koje se daju, napravimo da jezik bude oružje, ali da srpski jezik ne bude isključivi povod za ovu nagradu, nego da se naši pisci ukrste sa onima koji pišu na kineskom i ruskom, a ja se nadam da ćemo u budućnosti imati i Francuze, recimo, uz našu spisateljsku scenu, koja je veoma bogata“, rekao je Kusturica.
