Iako je Dejtonskim sporazumom službeno okončan četvorogodišnji rat, a BiH ustrojena kao država tri konstitutivna naroda i ostalih, i dva entiteta — Federacije BiH i Republike Srpske, priče o izmenama Ustava BiH i „Dejtonu dva“ ponovno su okupirale javnost, i to zbog pretnji visokog predstavnika u BiH Valentina Incka.
„Na Dejtonskom mirovnom sporazumu, potpisanom pre gotovo dve i po decenije, ni mastilo se nije osušilo, a zapadne sile su počele da ga ruše, i već prve godine pričalo se o njegovom duhu kao da je pokojnik“, kaže Aleksandar Pavić, politikolog i bivši savetnik predsednika Republike Srpske.
„Mora da se razume — sa sadašnjim Zapadom vi nikada ne možete da potpišete mir, svi potpisani ugovori samo su primirja. Očigledno je da je za njih Dejton bila samo neka prelazna stanica, krajnji cilj bilo je uništavanje Republike Srpske, a na širem planu — uništavanje srpske državnosti, što danas vidimo i u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i u Hrvatskoj“, rekao je Pavić.
On naglašava da se to, na žalost, nedovoljno shvata u našim političkim klasama. Dejton je, prema njegovim rečima, napravljen zato što se shvatilo da će tadašnja Jugoslavija morati da reaguje na upad i hrvatsko-muslimansko zauzimanje Banjaluke.
„Ipak, shvatili su da su Srbi vojno snažni i da mora da postoji mera u njihovom suzbijanju. Očistili su nas iz Krajine i, da se desila slična katastrofa u RS, Srbija ne bi bila mirna, pa je zato Dejton viđen kao kompromis. Sa današnjeg stanovišta — to je bio ogroman srpski uspeh, jer smo bili ostali sami“, rekao je Pavić.
„Srpska treba da insistira na izvornom Dejtonu ili na njegovom rušenju — da izvorni Dejton ne postoji odavno i da se menjao ne ratom, ali upotrebom sile“, smatra profesor doktor Nenad Kecmanović.
On naglašava da promena tog mirovnog sporazuma ne odgovara nikome, a da bi Hrvatima više odgovarala revizija Vašingtonskog sporazuma.
„Rekao bih da Republika Srpska ponekad i previše insistira na odbrani Dejtonskog sporazuma. Ako pretpostavimo da taj ugovor prestane da važi, postavlja se pitanje — da li bi došlo do sporazuma tri strane? Mislim da malo ko u to veruje. Verovatno bi se uključile svetske sile, tako da bi RS imala svakako podršku Rusije, a verovatno i Kine, što je daleko od pozicije u kojoj je Republika Srpska bila 1995. godine. Dakle — pozicija Banjaluke bila bi nesporno bolja. Zbog toga treba i stvari postaviti — ili izvorni Dejton ili sve Jovo nanovo“, rekao je Kecmanović.
„Slučaj Sejdić-Finci nije bitniji od mira u BiH — Dejtonski sporazum je međunarodni ugovor koji može samo da se zameni novim“, kaže profesor međunarodnih odnosa doktor Srđan Perišić.
On dodaje da su reči sadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka o promeni Dejtona — mrtvo slovo na papiru.
Incko kao adut za promenu Dejtona navodi presudu Suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Sejdić-Finci.
„Kada bi se ipak taj slučaj ubacio u Ustav BiH, to bi značilo rušenje Dejtonskog sporazuma i ponovo bi BiH bila tamo gde je bila u aprilu 1992. godine. U izdvojenom mišljenju jednog sudije tog veća postavlja se i pitanje — da li su ljudska prava dvojice građana BiH preča od mira u toj zemlji. Uvažavanje njihovog zahteva je rušenje celokupne dejtonske strukture Bosne i Hercegovine“, rekao je Perišić.
