Dok se jedni pozivaju na slobodu objavljivanja i demokratiju, drugi upozoravaju na poguban uticaj po najmlađe generacije i bezbednosni rizik po decu između 6 i 15 godina, koja su dominantno prisutna na novim društvenim mrežama.
Prema rezultatima istraživanja „Deca Evrope na internetu“ sprovedenom u Srbiji, više od dve trećine dece i mladih (74%) kaže da ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video-igara; od toga, 41% dece uzrasta 9-10 godina, kao i 72% dece uzrasta 11-12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica koju propisuju društvene mreže obično 13 godina.
U emisiji „Tehnogram“ o pitanjima bezbednosti dece na internetu i tehnologiji koja je dostupna deci govorili su docent dr Dobrinka Kuzmanović, psiholog i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, i Petar Vasić, direktor marketinške agencije „Vasić medija“.
Društvene mreže ili ulica — gde su mladi bezbedniji
Nove aplikacije mogu biti velika opasnost ukoliko se roditelji ne informišu o tome šta nude mreže na kojima su deca prisutna.
„Pošto se tehnologija razvija eksponencijalno, mene je strah šta će da bude za četiri godine. Roditelji kažu deci da ne koriste telefon, ali to nije rešenje. To vodi ka neprihvatanju deteta u društvu i nesposobnosti da primeni novu tehnologiju u različitim korisnim aktivnostima svakodnevnog života i rada“, kaže Petar Vasić.
Društvene mreže utiču na psihičko stanje deteta. Nivo dopamina — hormona sreće — direktno je povezan sa svakim novim lajkom i notifikacijom. Borba protiv eksponencijalnog razvitka tehnologije nije moguća, ali poznavanje procesa i sadržaja na društvenim mrežama je apsolutni imperativ, pogotovo za roditelje ako planiraju da se posvete bezbednosti dece na internetu.
Vraćamo li se slikovnom pismu?
Prve društvene mreže bazirale su se na tekstualnim zapisima, dok se današnje dominantno oslanjaju na video-sadržaj u trajanju od 15 do 20 sekundi. Emotikoni su postali nova vrsta govora, kroz njih se izražavaju osećanja i emocije, dok pokretne slike — gifovi — mogu da predstavljaju čitavu priču.
Svaka generacija odrastala je uz specifične igračke i način komunikacije. Danas, kada je procena Svetske zdravstvene organizacije da će u narednih 5-10 godina prekomerno provođenje vremena pred „pametnim uređajima“ biti najzastupljenija vrsta zavisnosti, potreban je veći nadzor nad tehnološkim novitetima koji su deci pristupačni, nadohvat ruke, jer u suprotnom bezbednost dece na internetu može postati nemoguća misija.
