Budući da je Vlada Rusije nedavno raspuštena, pitanje koje je najviše interesovalo novinare bilo je da li će Lavrov ostati na funkciji ministra inostranih poslova i u novom sastavu Vlade, na šta on nije dao precizan odgovor.
„Naloženo mi je da ispunjavam svoje obaveze, ja to i činim“, kratko je odgovorio Lavrov.
On je tokom konferencije govorio i o brojnim spoljnopolitičkim pitanjima, kao i o gorućim problemima na Bliskom istoku.
Ističući jedan od najvećih problema današnjice — konflikt Irana i SAD, Lavrov je kazao da bi i Vašington i Teheran trebalo da se pozabave deeskalacijom, umesto što razmenjuju pretnje.
„Eskalacija tenzija u odnosima Irana i SAD neće doprineti rešavanju nijedne krize u regionu. Tragedija sa obaranjem ukrajinskog aviona je signal da je neophodno pozabaviti se deeskalacijom, a ne pretnjama“, naglasio je on.
Govoreći o spoljnoj politici SAD, Lavrov je rekao da nije isključeno da Vašington ove godine namerava da ponovi „venecuelanski scenario“ u drugim zemljama sveta.
„Jako je teško predvideti buduće poteze naših američkih kolega, ali nije isključeno da će Vašington ponoviti poteze koje je primenio u Venecueli i na druge zemlje“, upozorio je Lavrov.
On se osvrnuo i na pitanje nuklearnog sporazuma sa Iranom, rekavši da Rusija smatra izuzetno važnim da se u što skorijem periodu organizuje sveobuhvatni sastanak predstavnika svih zemalja-potpisnica tog dokumenta, a pre svega se tu misli na Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Rusiju i Iran.
Konstatovao je i da je situacija koja se stvorila u vezi sa tim sporazumom — nedopustiva.
Lavrov se dotakao i pitanja američkih sankcija prema kompanijama koje su uključene u projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, rekavši da ti potezi Vašingtona predstavljaju nečuven primer nelojalne konkurencije.
Nema mesta spekulacijama o izmenama Ustava
Vršilac dužnosti ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da ne vidi osnov za spekulacije o predlogu predsednika Vladimira Putina za izmenu Ustava u vezi sa prioritetom najvišeg pravnog akta nad međunarodnim pravom.
„Bilo koji međunarodni sporazum kojem je pristupila ruska Federacije potpisan je i ratifikovan u ruskom parlamentu kao savezni zakon. Na taj način su naše međunarodne obaveze postale deo našeg pravnog sistema. Drugo, savezni zakon ne može da bude usvojen ako je u suprotnosti sa Ustavom. Zato ne vidim nijedan razlog ili izgovor za spekulacije o skrivenom značenju“, rekao je Lavrov.