Specijalna jedinica biće opremljena za izvršavanje napada na kopnene i morske ciljeve, a za to će koristiti visokoprecizno naoružanje dugog dometa, poput hipersoničnih raketa. Kako navode američki mediji, to će verovatno pomoći SAD da „očiste“ put Ratnoj mornarici u slučaju sukoba. Jedinica će najverovatnije biti bazirana na ostrvima istočno od Tajvana i Filipina, ali još nije poznato kada će biti raspoređena.
„Prosto je nerealno suprotstaviti se istovremeno Kini i Rusiji u Pacifičkom regionu, koji je obuhvaćen kineskom vojnom doktrinom. Čak i ako imaju najveću mornaricu na svetu i koriste najnovije naoružanje, mislim da će Amerikanci imati određenih problema, naročito u situaciji kada kineska i ruska flota imaju mnogo brži tempo razvoja, dok grupe američkih nosača aviona svake godine gube na značaju, pretvarajući se iz moćnih borbenih jedinica u pogodne mete“, kaže za Sputnjik vojni ekspert Sergej Čenik.
Specijalna jedinica za neutralizovanje mogućnosti koje imaju Rusija i Kina
Američki sekretar za odbranu Rajan Makarti je rekao da će specijalna operativna grupa pomoći u neutralisanju „nekih mogućnosti“ kojima raspolažu Rusija i Kina, čiji je cilj da drže američke grupe nosača daleko od kontinentalne Azije.
Makarti je naveo da će sklapanjem novog sporazuma sa Nacionalnom kancelarijom za izviđanje biti podržani preduzeti koraci. Prema tom sporazumu, američke snage će moći bolje da presreću informacije sa postojećih i budućih satelita na niskoj Zemljinoj orbiti.
Prema Makartijevom planu, taj korak će omogućiti američkoj vojsci da izgradi novu paradigmu u Pacifičkom regionu, gde kopnene snage mogu da „probiju“ odbranu neprijatelja za vazdušne i mornaričke snage.
SAD izgubile dominaciju u Pacifiku
Stručnjaci smatraju da su SAD izgubile vojnu superiornost u Pacifiku, kao i sposobnost da održavaju povoljan odnos snaga u regionu. Kako navode, kumulativni efekat od ratova na Bliskom istoku, stroga štednja i neadekvatno ulaganje u napredne vojne kapacitete i socijalne programe u Americi doveli su do toga da američke snage budu slabo pripremljene za nadmetanje sa velikim silama u Indopacifičkom regionu.
Eksperti objašnjavaju da je cilj trenutne američke nacionalne odbrambene strategije prevazilaženje krize strateške insolventnosti. Ta strategija pred snage Objedinjene komande u Pacifiku stavlja zadatak da se pripreme za rat između velikih sila, a ne za nekoliko manjih sukoba, i poziva vojsku da odredi prioritete u obuzdavanju Kine.
„Mislim da je ova Makartijeva izjava pokušaj da se izrazi želja za dominacijom u regionu, koju Amerika sve više gubi. Vrlo je moguće da će oni moći da pošalju posebnu grupu u Pacifički region, ali posledice toga mogu biti neočekivane, posebno za same SAD“, rekao je Čenik.
Komentarišući američke planove o raspoređivanju specijalne jedinice za „obuzdavanje“ Rusije i Kine, Peking je saopštio da računa na razumnost Vašingtona u Azijsko-pacifičkom regionu, ističući da će Kina svoju ogromnu moć koristiti u konstruktivne i miroljubive svrhe.
Hitna modernizacija američke flote
Studije su pokazale da se Ratna mornarica SAD, osim podmorničke komponente, mora hitno modernizovati, jer je Kina prestižu. U izveštaju na 118 stranica, američki analitičari Brajan Klark i Timoti Volton ističu glavne nedostatke američke mornarice, navodeći da su višenamenski brodovi, opremljeni snažnim radarima protivraketne i protivvazdušne odbrane, kao i brojnim navođenim raketama vertikalnog lansiranja, koji su nekad smatrani moćnom silom, postali ranjivi, pošto su se protivnici adaptirali na te američke borbene mogućnosti.
Prema mišljenju američkih analitičara, Ratna mornarica SAD treba u potpunosti da iskoristi pasivna izviđačka sredstva (senzore) i na taj način smanji svoju zavisnost od gigantskih radara PVO i PRO.
Izveštaj takođe pokazuje da danas Ratna mornarica SAD ne ispunjava u potpunosti postavljene zadatke, ne samo u ratnim, nego čak i u mirnodopskim vremenima.
Prema studiji, oko tri četvrtine snaga Ratna mornarica SAD, uključujući brodove u eksploataciji i one čija je izgradnja planirana, sastoji se od velikih brodova sa velikim radarima protivvazdušne i protivraketne odbrane. U stvarnosti ti brodovi se više koriste za potpuno drugačije zadatke, kao što su borba protiv podmornica, izviđanje, odvraćanje, pomorska bezbednost i antiterorističke operacije, pošto Ratna mornarica SAD nema veliku brodsku borbenu jedinicu koja bi mogla da obavlja te funkcije. Kako navode autori studije, održavanje i modernizacija današnjih razarača i krstarica sa navođenim raketnim oružjem je preskupo. Vrednost tih poslova iznosi oko 1,8 milijardi dolara, a modernizacija krstarice ili razarača košta više od 100 miliona dolara i traje više od godinu dana.
U studiji se pretpostavlja da će do 2048. godine biti napravljena flota od 74 velika ratna broda i da će biti razmotren zahtev iz 2016. godine za 52 manja broda. U tom scenariju, umesto velikih brodova, mornarica bi ulagala u korvete sa navođenim raketnim oružjem i bespilotne brodove. Studija takođe kaže da će u tom slučaju mornaričkim snagama biti potrebno ukupno 96 korveti i 110 srednjih bespilotnih brodova.
Na taj način se planira transformacija američkih mornaričkih snaga u manju, funkcionalniju flotu, koja će moći da izvršava savremene zadatke sa jeftinijim brodovima. Veruje se da će to značajno povećati ofanzivne sposobnosti mornarice.